Radi se o projektu, čiji se detalji čuvaju u tajnosti, i koji je namenjen za nanošenje nuklearnih udara na priobalne gradove i druge objekte. Može se reći da je to ogromna podmornica–nosač nuklearnog oružja, sa dometom od oko 10.000 kilometara, koja se kreće na dubini od oko 1.000 metara.
Podsetimo, ranije je Vladimir Putin izjavio da Rusija razrađuje sistem koji bi mogao da neutrališe bilo koji raketni štit. Po svemu sudeći, rad na novom sistemu tek je počeo, stoga teško da će proizvodnja krenuti do 2025. godine. Za sada nema podataka o mnogim ključnim elementima „Statusa–6“, ali poznato je da će osnov novog sistema činiti nuklearne podmornice „Belgorod“ i „Habarovsk“, čija je izgradnja u toku.
Poznati sovjetski naučnik Andrej Saharov je još početkom 60–ih godina podržavao projekat stvaranja strateškog torpeda T–15, koji bi trebalo da bude opremljen bojevom glavom sa kapacitetom 100 megatona. To bi bilo dovoljno da izazove cunami koji bi uništio priobalske gradove. Međutim, čak i u jeku Hladnog rata sovjetsko rukovodstvo odlučilo je da ne realizuje takav projekat zbog mogućih katastrofalnih posledica. Možemo pretpostaviti da se u slučaju sistema „Status–6“ radi o „torpedu“ mnogo manjeg kapaciteta, ali većeg dometa.
Ulaganja u sistem protivraketne odbrane neće pomoći SAD da izbegnu nove vrste pretnje „iz okeanskih dubina“. Naravno da bi ovaj sistem mogao da bude lociran i uništen. Ali kako bi to postigao, potencijalni neprijatelj trebalo bi da uloži veliki novac u izgradnju sistema protivpodmorničke odbrane duž obale.
Domet sistema „Status–6“ se može uporediti sa dometom interkontinentalnih balističkih raketa, ali, za razliku od njih, „Status–6“ ne potpada ni pod jedan sporazum o smanjenju naoružanja. „Torpedo“ bez nuklearnog eksploziva, sa tačke gledišta važećih normi međunarodnog prava, može da se izvozi u druge zemlje. Rusija bi tako mogla da proda ove sisteme, razume se bez nuklearnih bojevih glava, Kini ili Indiji.
Najveći ruski gradovi se uglavnom nalaze unutar kontinenta ili na obalama relativno zatvorenog Baltičkog i Crnog mora, stoga širenje ove vrste naoružanja skoro da ne ugrožava bezbednost Rusije.
„Torpedu“ treba nekoliko dana ili čak nedelja kako bi stigao do cilja. Teoretski gledano, on bi mogao da „dobije naređenje“ da se samouništi ukoliko u međuvremenu dođe do mirnog rešenja. To bi pomoglo da se izbegne nuklearni rat.
