Na podu koncertne sale Bataklan, u centru Pariza, policija je pronašla stotinak leševa. Tek manji broj je uspeo da napusti salu u koju su teroristi upali na koncert i zapucali po sali uz povike „Alahu ahbar“. Napadači su bili mladi, čak vrlo mladi, tvrde očevici, i govorili su francuski. Na drugom kraju grada, na fudbalskom stadionu Stad de Frans, gde se igrala prijateljska utakmica između Francuske i Nemačke, došlo je do još jednog napada, u kome je poginulo nekoliko desetina ljudi. Na tribinama je bio i predsednik Fransoa Oland, koga su evakuisali. Na mestu napada je pronađeno raskomadano telo bombaša-samoubice.
U petak uveče, nešto pre ponoći, na šest mesta širom Pariza dogodili su se simultani napadi, najsmrtonosniji koji su pogodili Francusku. Prema poslednjem bilansu, 120 ljudi je ubijeno, a više od 200 ranjeno. Teroristi su želeli da pokažu da su u stanju da napadnu bilo gde, čak i na mestima na kojima ih očekuju. Jedan od napada se dogodio u bulevaru Volter, gde je u januaru ubijen policajac tokom atentata na „Šarli ebdo“. Redakcija satiričnog nedeljnika se nalazi na samo nekoliko stotina metara od mesta gde se dogodio masakr. Reč je o veoma popularnom kvartu u istočnom delu Pariza, između trga Bastilja i trga Republike, poznatom po brojnim kafeima i noćnom provodu. Veče je bilo prijatno i terase kafana su bile pune kada su teroristi zapucali iz kalašnjikova. U restoranu „Mala Kambodža“ svi su polegali na pod. „Bilo je nadrealno“, ispričao je očevidac.
Čitav kraj je ubrzo bio pod policijskom opsadom. Odluka da se pređe u napad kako bi oslobodili taoce doneta je brzo. Procena je bila da odugovlačenje neće ništa promeniti. Možda su imali u vidu atentate u moskovskom pozorištu Dubrovka, kada su teroristi iz Čečenije držali taoce dva i po dana, dok policija nije prešla u napad, da bi potom otkrila razmere masakra. Ili su se možda setili Bombaja, u kome su se 2008. godine dogodili višestruki napadi na različitim lokacijama.
Ako nisu znali da spreče napad, francuski policajci su pokazali zavidni stepen organizacije. Višestruki napadi u Parizu su jedna od mogućnosti za koju su se pripremali. Najgore prognoze su se ostvarile, a svet, koji je verovao da je bezbedan, uverio se da smrt može da ih snađe u restoranu, koncertnoj sali, na fudbalskom stadionu, na ulici. U njihovom gradu. To je cilj koji su želeli da postignu teroristi, da se niko ne oseća sigurnim.
U napadu na list „Šarli ebdo“ mete su bili novinari i jevrejska prodavnica hrane. Ovaj put to je slučajni prolaznik, posetilac kafea, koncerata. Nisu pogođena istorijska mesta i spomenici po kojima je Pariz poznat, već svakodnevni život njenih stanovnika. „Znamo odakle dolaze“ rekao je francuski predsednik u obraćanju naciji dok je još trajala opsada koncertne dvorane. Iako se još niko nije oglasio, veruje se da iza napada stoji Islamska država, koja sprovodi strategiju terora. Reakcija francuskih vlasti bila je izuzetno brza, dokaz da su se spremali za ovakvu mogućnost. To nije bio slučaj sa američkim vlastima odmah nakon 11. septembra — setimo se samo zatečenog Džordža Buša kada su mu došpnuli da se ruše kule u Njujorku.
Imala je Francuska i ranije atentate na svojoj teritoriji, ′60-ih zbog rata u Alžiru, ′80-ih zbog politike prema Iranu i, uopšte, Bliskom istoku, ali nikada ovakvih razmera, u ovako širokom gradskom prostoru. Teroristi su želeli da postignu efekat koji je imao 11. septembar u Njujorku. Rezultat su apokaliptične scene sa mrtvima i ranjenima na trgovima i mestima gde se ukršta najveći broj Parižana i turista. Pariz su označili kao prioritet. Razlog je francusko bombardovanje Sirije, zajedno sa drugim vojnim akcijama na Bliskom istoku i u Africi, u kojima je Francuska učestvovala ili još uvek učestvuje. Osveta pretočena u slepi terorizam.
Odgovor Olanda je vanredno stanje i zatvaranje granica. Pariz se probudio pod opsadom.
