Kako se navodi u otvorenom pismu SINOS-a i PRONUS-a Evropskoj komisiji, Misiji Evropske unije u Beogradu, Svetskoj federaciji novinara i Evropskoj federaciji novinara, takvi zakoni doveli su do gašenja Nacionalne novinske agencije Tanjug uz obrazloženje da to „zahteva Brisel“.
Sindikat i profesionalno udruženje novinara istakli su da godinu i tri meseca od donošenja „reformskih zakona“ medijskom scenom Srbije vlada apsolutni haos u kojem su mediji pretvoreni u oružje medijskog podzemlja i prikrivenih vlasnika, dok novinarstvo tone u potpuni mrak.
SINOS i PROUNS su podsetili da je državna agencija Tanjug prestala da postoji odlukom Vlade Srbije koja je doneta na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o Tanjugu.
Međutim, kako ističu ta novinarska udruženja, mnogo je onih koji veruju da je namera zakonopisca bila da se Tanjugu ne daju nikakve šanse da preživi.
SINOS i PROUNS su istakli da je vrhunski cinizam pokušaj Ministarstva kulture i informisanja i Agencije za privatizaciju, koji su bili nadležni za sprovođenje i praćenje procedure prodaje Tanjuga, da svu krivicu sada prebace na zaposlene u Tanjugu.
„Vest da se gasi državna agencija nikog nije ostavila ravnodušnim. Javnost je burno reagovala ukazujući da Srbija ostaje bez važnog izvora informisanja. Tanjugu je podrška stigla i od kolega brojnih svetskih novinskih agencija koje ne kriju da su zaprepašćene potezom srpskih vlasti“, navodi se u otvorenom pismu.
Kako se dodaje, nije jasno koja će formula spasiti Tanjug, ali jedino rešenje je hitna izmena medijskih zakona.
SINOS i PROUNS su istakli da je zabrana državi, odnosno lokalnoj samoupravi, da osniva medije u suprotnosti sa članom 50. Ustava Srbije, zbog čega su pre više od godinu dana ta dva udruženja podnela Inicijativu Ustavnom sudu, na šta još nije stigao odgovor, iako ta zakonska odredba ima izuzetno štetno dejstvo na medije nacionalnih manjina.
Medijski zakoni, kako se dodaje, u suprotnosti su i sa Medijskom strategijom koju je usvojila Vlada Srbije, a koja predviđa postojanje šest regionalnih javnih servisa u centralnoj i južnoj Srbiji.
SINOS i PROUNS ističu i da je Zakon, suprotno prethodnom, dozvolio firmama iz „ofšor“ zone da osnivaju medije, čime su pravi vlasnici medija i njihovi interesi sakriveni od javnosti.
Sporno je i finansiranje, jer je Zakon omogućio samo medijskim udruženjima koja su se zalagala za privatizaciju medija da imaju svoje predstavnike u komisijama koje su raspodeljivale novac građana Srbije, navodi se u otvorenom pismu.
„Posebno želimo da ukažemo na to da ovi zakoni nisu u interesu javnosti, već su pisani za potrebe finansijsko-političkog lobija uz podršku odabranih udruženja. Novinarske organizacije i asocijacije koje su se protivile ovakvim zakonskim rešenjima bile su u startu diskriminisane time što im je uskraćeno da učestvuju u radu tela koja su pripremala zakone“, zaključeno je u pismu SINOS-a i PROUNS-a.
