Eksperti ovaj potez tumače kao provokaciju i pokušaj Vašingtona da izvrši pritisak na zvaničnu Moskvu, a istovremeno upozoravaju da bi isporuka oružja Kijevu mogla ponovo da razbukti rat na istoku zemlje, koji je trenutno u fazi zatišja. Čak se i pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland usprotivila isporuci ubojitog oružja, navodeći da bi u toj zemlji ponovo mogao da „plane“ sukob, što „ne odgovara ni Ukrajini, ni stabilnosti Evrope“.
„Ovaj tajm-aut oni (Amerikanci) su iskoristili za „napumpavanje mišića“. Uostalom, oni sada u Ukrajini, metodama savremenog ratovanja, obučavaju oko pet bataljona ukrajinskih specijalaca. Tako da oni ovo vreme aktivno koriste. A što se tiče zatišja, ono je uvek prisutno pred buru“, rekao je za radio Sputnjik profesor Akademije za socijalno upravljanje Anatolij Petrenko.
Prema mišljenju eksperta, Bela kuća, naoružavajući Ukrajinu, namerno pokušava da provocira Moskvu i iskomplikuje odnose.
„Njima je savršeno jasno kako će Rusija na to da odreaguje. Ali, uprkos tome, oni pokušavaju da pokažu ko je gazda u svetu. Ogromna želja za hegemonijom, zajedno sa njihovim ’demokratskim vrednostima‘, tera ih da konstantno povećavaju svoje vojne troškove“, smatra politikolog.
Glavni lobisti za isporuku smrtonosnog oružja Ukrajini bili su predstavnici republikanske većine u oba doma Kongresa. Ovo pitanje je, međutim, podelilo čak i Pentagon. O tome je govorila i Evelin Farkaš, koja je do nedavno u Pentagonu bila odgovorna za vojne veze s Rusijom i Ukrajinom.
„Ja sam bila jedna od onih koji su smatrali da treba da počnemo isporuke smrtonosnog oružja Ukrajini, a posebno protivtenkovskog oružja“, rekla je Farkaš.
Kongresmen iz Alabame Mo Bruks jedan je od najglasnijih po ovom pitanju. On je pozvao administraciju predsednika Obame da ozbiljno razmotri mogućnost isporuke smrtonosnog oružja Kijevu.
Ovaj republikanac smatra da bi naoružavanje Ukrajine smrtonosnim oružjem moglo da posluži (Kijevu) za „vraćanje okupirane teritorije Donbasa“, a da bi SAD time „istisnule“ Rusiju iz Sirije.
Prema rečima američkog kongresmena, Moskva ne može sebi da priušti da paralelno vodi vojnu operaciju na dva fronta — u Siriji i u Ukrajini, tako da bi zbog nastavka rata u Ukrajini morala da zaustavi operaciju u ovoj bliskoistočnoj zemlji.
Neki eksperti smatraju da u slučaju da SAD isporuče Ukrajini oružje, to neće imati veliku političku ulogu, jer su „zainteresovane strane u sukobu“ već zauzete — Kremlj se bavi drugim problemima, a Ukrajina preživljava tešku ekonomsku situaciju.
Moskva je, međutim, više puta izričito rekla da ona nije strana u sukobu, a takođe je kategorički odbacila i optužbe Zapada da je umešana u ukrajinsku krizu na bilo koji način.
S druge strane, kijevske vlasti su se u nekoliko navrata obraćale SAD sa zahtevom da pruže Ukrajini vojnu pomoć kako bi se „zaštitile od ruske agresije“. Vašington je uslišio molbe kijevskih vlasti, pa je slao svoje vojne instruktore i isporučivao vojnu tehniku, oklopna vozila tipa „hamer“ i sl. U to vreme Obama je izjavljivao da će isporuku smrtonosnog oružja razmatrati samo „kao poslednju opciju“.
Ukoliko Obama potpiše dokument, to bi navodno bila tek prva isporuka smrtonosnog oružja Kijevu. Ruski predsednik Vladimir Putin je još u februaru ove godine rekao da Moskva ima saznanja da su „SAD već isporučile oružje Ukrajini“.
„Prema našim informacijama, to oružje je već isporučeno“, rekao je Putin, odgovarajući na novinarsko pitanje kako bi procenio posledice ako SAD odluče da isporuče Ukrajini smrtonosno oružje za borbu sa ustanicima na istoku zemlje.
Putin je dodao da ga takvi potezi Zapada ne iznenađuju.
„To ne iznenađuje. Uveren sam da ko god dostavljao oružje, broj žrtava može rasti, ali se ishod neće promeniti. Velika većina vojnika u ukrajinskoj vojsci nema motivaciju da učestvuje u krvavom sukobu daleko od kuće, dok oružane snage u Donbasu imaju sve razloge da brane svoje porodice“, rekao je tada Putin.
Od aprila 2014, kada su kijevske vlasti povele rat protiv sopstvenog stanovništva, nezadovoljnog februarskim državnim udarom, na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 6.417 ljudi, a ranjeno oko 16.000.
