Eksperti smatraju da „Severni tok 2“ ne donosi SAD ni profit ni gubitke, ali da za Vašington on ima politički značaj.
S druge strane, za poljskog predsednika Andžeja Dudu ovaj projekat je udar na „jedinstvo Evrope“, za slovačkog premijera Roberta Fica „izdaja“, a za ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka ceo plan o proširenju gasovoda je „antievropski i antiukrajinski“.
Stejt department je doslovno ponovio reči ukrajinskog predsednika Vlade.
„Potpunim prekidom tranzita gasa preko Ukrajine lišićete je svake godine prihoda od 2,2 milijarde dolara“, konstatovala je pomoćnica zamenika državnog sekretara SAD za energetsku diplomatiju Robin Danigan.
Ona je izrazila zabrinutost zbog toga što će izgradnja tog gasovoda, po njenom mišljenju, povećati zavisnost Evropske unije od isporuka energenata iz Rusije.
„U suštini ’Severni tok 2‘ ne samo da predstavlja pretnju za vitalnost Ukrajine i njenih resursa, već stvara i rizik za diversifikaciju izvora goriva za Evropu, naročito Jugoistočnu Evropu“, dodala je Daniganova.
Ranije je Jacenjuk rekao da će izgradnja „Severnog toka 2“ lišiti Ukrajinu 2 milijarde dolara profita, Slovačku — 800 miliona, a Poljsku — 400 miliona, a da će „Evropsku uniju lišiti realne energetske nezavisnosti“. On je pozvao Evropsku komisiju da ozbiljno razmisli o izgradnji gasovoda, koji prema njegovom mišljenju „nema ništa zajedničko sa ekonomskim pitanjima, već samo sa političkim“.
„Severni tok 2“ predviđa izgradnju dve linije morskog gasovoda iz Rusije u Nemačku, po dnu Baltičkog mora, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ovaj projekat, međutim, zaobilazi Poljsku, Slovačku i Ukrajinu, zbog čega će ove zemlje pretrpeti ogromne gubitke zbog tranzita gasa.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, međutim, rekao da cilj projekta „Severni tok 2“ nije da se pojedine zemlje liše tranzitskih mogućnosti već da se Evropa obezbedi energentima. On je istakao da su sve političke spekulacije po tom pitanju neumesne.
„Projektom je predviđeno da se energentima obezbedi evropsko tržište, pre svega zemlje severne Evrope, imajući u vidu da su i Norveška i Velika Britanija zabeležile pad u proizvodnji, ali i porast u potražnji energenata. Cilj projekta uopšte nije da se pojedine zemlje liše tranzitnih mogućnosti — to su isključivo političke spekulacije“, rekao je ruski predsednik.
Eksperti ocenjuju da optužbe o tome da Rusija gradi „Severni tok 2“ samo kako bi „napakostila“ Ukrajini i oduzela joj status tranzitne zemlje — nisu istinite. Problem nije u gasovodu, već u tome što 2019. godine ističe rok ugovora između Ukrajine i Rusije, potpisan 2009. godine, koji uključuje i tranzit.
Stručnjaci kažu da je potpisivanje novih ugovora između Moskve i Kijeva malo verovatno, s obzirom na antirusko raspoloženje kijevskih vlast i krajnje „neprimerene zahteve Ukrajinaca po pitanju cene gasa i tranzitnih tarifa“.
Kao što je poznato, Kijev traži da Rusija prodaje svoj gas Ukrajini jeftinije nego svima u Evropi, a istovremeno zahteva da joj za tranzit gasa plaća više nego ostalima.
S jedne strane, Rusija želi da obezbedi stabilnu isporuku gasa u EU, a s druge Kijev to koristi kao sredstvo za ucenu. Evropljani još nisu zaboravili gorko iskustvo kada su se svojevremeno smrzavali samo zato što im je Ukrajina zavrnula ventile.
Osim toga, tu su još i višegodišnji sporovi i natezanja sa Kijevom oko cene gasa, načina plaćanja, nagomilanih dugova, krađe „plavog goriva“ namenjenog evropskim potrošačima i prošlogodišnje pretnje Kijeva da će u sankcioni paket protiv Moskve uključiti stopiranje tranzita ruskog gasa u Evropu.
Neprestane ucene kijevskih vlasti dozlogrdile su i Moskvi i Briselu.
Kijev već drugu godinu koristi gasovod kroz Ukrajinu da „izbije“ novac iz džepa EU. I koliko god se Brisel tome opirao, na kraju je — čim je zima zakucala na vrata — morao da preuzima finansijske obaveze kreditiranja Kijeva za kupovinu gasa.
Međutim, Evropa nije spremna, a i neće želeti na duže staze da kreditira Kijev. To naročito nije u interesu Nemačke, koja će imati najviše koristi od „Severnog toka 2“, jer će biti glavna ulazna tačka ruskog gasa u Evropu.
Evropa je konačno shvatila da ruski gas nema alternativu, a da su obećanja o gasu iz škriljaca koji bi Amerika dopremala Evropi samo prazne priče.
Rusija sada čini sve da ukloni političke rizike oko isporuke „plavog goriva“ u Evropu, dok Amerika, iako traži od Brisela da se odrekne direktnih isporuka ruskog gasa, zauzvrat ne nudi ništa konkretno po pitanju energetske bezbednosti.
EU je već jasno — ako novi tranzitni ugovor između Rusije i Ukrajine ne bude potpisan, to automatski znači da Unija ostaje bez ruskog gasa. Zbog toga je Evropskoj uniji potrebna nova maršruta isporuke, a „Severni tok 2“ je trenutno najbolje rešenje, koje će obezbediti stabilnost u isporukama.
