„Pokazalo se da kad Srbija drži do sebe, kad ne ide linijom popuštanja i udvaranja velikim silama, kada oštro i beskompromisno brani svoje interese, onda neki rezultat može da se postigne. Međutim, sve ovo nije razlog za preterano radovanje. Ovo je prva runda i sigurno je da će se velike sile bolje organizovati do sledećeg glasanja“, izjavio direktor Balkanološkog instituta SANU Dušan Bataković.
Direktor Instituta za uporedno pravo Jovan Ćirić takođe ocenjuje da je Srbija dobila samo jedno poluvreme.
„Teško da je ovo pobeda. Imamo šansu da u revanšu nešto ostvarimo. Ipak, broj zemalja koje su podržale ulazak Kosova u Unesko je vrlo veliki. Treba udvostručiti napore, šanse uvek postoje i treba se boriti“, kaže Ćirić.
Bataković, koji je i član nekadašnjeg beogradskog pregovaračkog tima, smatra da se pitanje odnosa Beograda i Prištine ne može staviti na stranu, pa rešavati pitanje Uneska.
„To je deo istog problema i za sada ne vidim baš veliki broj opcija, s obzirom da je aktuelna vlada u Briselu učinila velike ustupke Prištini, a Priština nije uzvratila nikakvim recipročnim ustupkom. Ovo je prva pobeda u nizu poraza i zato je važno da se ukupna kosovska politika promisli i da se promeni strategija. Dosadašnja politika, osim ove oko Uneska, nije dala opipljive rezultate. Naime, Srbija je do sada u Briselskom dijalogu izgubila sve, a Albanci su sve dobili i još su nagrađeni potpisivanjem SSP-a“, kaže Bataković.
Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ smatraju da će pritisci uoči sledećeg glasanja biti mnogo veći. Oni su saglasni da je ideja sadašnje vlade da se pitanje kulturne baštine premesti u Brisel.
„Zato treba udesetostručiti napore ne bi li ovu situaciju doveli do toga da se na nekom trećem mestu o tome povedu pregovori. Mislim da su UN najbolja adresa, mi nismo članica EU, a razgovaramo pod njihovim okriljem. Ako smo članica UN ili OEBS-a, onda su to mesta gde bi mi trebalo da tražimo pregovore oko kulturne baštine. Kad postanu član Uneska, s našim manastirima mogu da rade šta hoće. Kuknjava neće značiti, a njihov konačni cilj nije da ostane srpska baština nego da je predaju albanskoj pravoslavnoj crkvi i da se to izuzme iz vlasništva SPC“, kaže Bataković.
On podseća da je sa Martijem Ahtisarijem pregovarao o tome i da je albanska strana priznala da je to vlasništvo SPC, a da danas devet godina kasnije, oni to već nazivaju ne samo kosovskom nego i albanskom baštinom i izvrću istorijske činjenice.
Za nas bi bilo najbolje da se razgovori o Kosovu I Metohiji vrate u UN, i to uglavnom zavisi od SAD, a čini mi se da je uticaj, odnosno meka moć Amerike sve slabija, da nije kao pre desetak godina. Možda to pokazuje i ovo glasanje o Kosovu u Unesko, kaže Ćirić.