U izveštaju Evropske komisije ocenjuje se da je Srbija protekle godine napravila krupne korake u približavanju EU i da su se stekli uslovi za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja. Iz Vlade je poručeno da Srbija hitrim koracima napreduje ka Evropskoj uniji, jer je u 33 od 34 poglavlja ocenjena dobro ili izvrsno.
Međutim, među uslovima koje Srbija mora da ispuni da bi postala članica je ispunjenje jedne od šturih stavki u poglavlju o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Od Srbije se, naime, zahteva da usvoji novi zakon o GMO, koji će našoj zemlji omogućiti da se priključi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Od 28 članica EU, prošlog meseca 16 se finalno izjasnilo za potpunu zabranu, a tri za zabranu uzgoja genetski modifikovanih organizama u određenim područjima. Nemačka se takođe izjasnila za zabranu uzgoja GMO, izuzev u naučno-istraživačke svrhe.
Međutim, stvari stoje drugačije kada je reč o prometu GMO proizvoda. Pošto su članice Svetske trgovinske organizacije, zemlje EU ne mogu da uvedu zabranu prometa GMO proizvoda. Dakle, Srbija bi kao članica Svetske trgovinske organizacije bila u obavezi da dozvoli promet GMO.
Trenutno u našoj zemlji važi zakon iz 2009. godine, koji zabranjuje uvoz, uzgoj, preradu i promet GMO i proizvoda od GMO. Nema ni obeležavanja proizvoda koji sadrže GMO, jer ne mogu da stignu na tržište. Inspekcija momentalno zabranjuje uvoz bilo čega što sadrži 0,09 odsto, odnosno manje od 1 procenta GMO, a u Srbiju ne može da uđe seme koje sadrži više od jednog promila GMO.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta i počasni profesor Volgogradskog agrarnog univerziteta Miladin Ševarlić smatra da Srbija treba da ode korak dalje.
„Zakon bi trebalo poboljšati, uvesti nultu toleranciju za seme. Jer ako seme ima i jedan promil GMO, to znači da postoji neka semenka koja je genetički modifikovana. Pakovanje čak može namerno da se tako dozira i da se GMO širi po našim poljima“, kaže Ševarlić.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima potpunu zabranu uvoza, prerade i prometa GMO, ali je verovatno i jedina zemlja u svetu u kojoj su demokratski izabrani predstavnici 121 opštine i gradova izglasali Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO. Profesor Ševarlić smatra da poslanici republičkog parlamenta nemaju moralno pravo da se izjasne drugačije i promene odluku kojom je od GMO za sada zaštićeno tri četvrtine teritorije Srbije. On je uveren da će se i druge opštine priključiti ovoj inicijativi.
Inače, da bi se uvela zabrana prometa širom sveta, trebalo bi dokazati da su GMO proizvodi štetni po zdravlje ljudi. Za sada postoje samo indirektni dokazi, eksperimenti na pacovima u laboratorijskim istraživanjima i eksperimenti sa GMO kukuruzom.
Brojna istraživanja rade se u Rusiji. Ruska Federacija je jedina zemlja koja je pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali je i uvela zabranu uvoza i prometa GMO i proizvoda od GMO, podseća Ševarlić.
„Rusija čak pokušava da promet GMO podvede pod zakon o terorizmu, jer se upotreba GMO smatra atakom na dve ili više ličnosti. GMO je praktično atak na sve potrošače, tu Rusija vidi pravni osnov za uključivanje ove stavke u zakon o borbi protiv terorizma. Ovo je dokaz da Srbija ne mora da pristane na sve“, objašnjava Ševarlić.
Analize laboratorijskih pacova koji su jeli GMO kukuruz pokazuju brojne promene na unutrašnjim organima i porast umiranja od kancera. Treći rezultat je besplodnost životinja koje se u prirodi lako razmnožavaju. Čovek je na vrhuncu lanca prehrane, sve što zadesi biljke i životinje, neminovno će zadesiti i ljude, upozoravaju stručnjaci.
Da li je Srbija u poziciji da zahteva prijem u EU bez prijema u Svetsku zdravstvenu organizaciju, i kolika je uopšte korist Srbije od pristupanja STO u trenutku kada je naša privreda na udaru domaće i globalne ekonomske krize? S druge strane, kratka stavka izveštaja Evropske komisije o poljoprivredi, mogla bi da izmeni budućnost generacija.
