Žan Kristof Bison, pisac i urednik kulturne redakcije lista „Figaro magazin“, ostaće ambasador za razvoj međukulturnog dijaloga pri Klubu Uneska na Sorboni, najvećem pariskom univerzitetu.
Uoči glasanja o prijemu Kosova u organizaciju Ujedinjenih nacija za kulturu i obrazovanje izjavio je da će da se odrekne počasne titule koju su mu dodelili članovi ovog kluba ukoliko ova inicijativa prođe. Istoričar po obrazovanju, autor više knjiga o Beogradu i srpsko-francuskim odnosima, među kojima je i „Roman o Beogradu“, smatra poziciju Francuske, koja je podržala prijem Kosova u Unesko, paradoksalnom.
— Veliko je olakšanje što je ovaj zahtev odbijen, zato što ne postoje uslovi za prijem Kosova u instituciju čiji je zadatak da štiti kulturnu baštinu. Na Kosovu su manastiri, groblja i crkve zaštićeni bodljikavom žicom, štite ih naoružani pripadnici stranih misija. Verski i kulturni spomenici Srba se skrnave, na crkve se bacaju granate. Ne kažem da sadašnja vlada Kosova ohrabruje ili učestvuje u skrnavljenju ovih svetih mesta, ali ništa ne čini da ih zaštiti, a to je misija članica Uneska.
Nadam se da će ovo biti znak vlastima u Prištini da preduzmu korake kako bi Srbi mogli bezbedno da idu u crkve, manastire i na groblja, a mi Francuzi da ne šaljemo više vojnike da štite srpska sveta mesta od napada albanskih ekstremista.
Nedostatak reakcije u Francuskoj nakon glasanja u Unesku pokazuje da za ovo pitanje ne postoji interesovanje?
— To je, međutim, dobra vest za sve Francuze koji znaju da je ova važna kulturna baština Evrope na udaru i da je malo po malo uništavaju oni koji ne poštuju ovaj deo evropske istorije koji je i deo naše, francuske istorije. Evropske zemlje poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke ne žele da se ovim bave jer ne žele da priznaju da su napravile grešku, da se na teritoriji Evrope događaju stvari koje podsećaju na aparthejd, uništavanje kulturne i verske imovine. Ako se o tome progovori, to bi značilo priznavanje neuspeha, priznanje da su intervenisali bez razmišljanja šta će biti posle. To je arogancija zapadnih zemalja koje misle da uvek imaju moralno pravo iako njihov odluke imaju katastrofalne političke posledice.
Šef britanske diplomatije Filip Hamond je uoči glasanja u Unesku rekao da će srpska kulturna baština biti bolje zaštićena ukoliko Kosovo postane član ove organizacije…
— Britanci su se isto ponašali kada su kolonizovali pola planete. Njih interesuje trgovina. Kada ih oteraju, ne zanima ih ono što su ostavili iza sebe. Napustili su Indiju 1947. godine, i situacija koju su ostavili je dovela do rata sa Pakistanom, sukob koji još uvek nije rešen. Britanci smatraju da im je dosta da plaćaju za prisustvo UN na Kosovu, ne interesuje ih šta se tamo dešava, smatraju da to nije njihov problem. Čim postoji neki problem u Evropi oni se sklanjaju, neće da se mešaju. Ali oni su se umešali 1999. godine, kada su intervenisali na Kosovu sa SAD i Francuskom, i sada bi trebalo da rešavaju probleme koje je ta intervencija izazvala.
Pozicija Francuske je dosledna, ali teško objašnjiva…
— Ona je paradoksalna, što objašnjava odsustvo reakcije. Francuzi dobro znaju šta se dešava na Kosovu jer tamo šalju vojnike koji rizikuju živote da zaštite ovu kulturnu baštinu. Iako je podržao inicijativu Kosova, Pariz nije svuda objavio da očekuje svoje prijatelje u Unesku, što inače čini kada želi da saopšti svetu odluke koje smatra važnim. Francuskoj vladi je sigurno laknulo što Kosovo nije primljeno u Unesko, jer bi morala da objašnjava šta rade njeni vojnici tamo. Ako nije u stanju da zaštiti kulturnu baštinu, Kosovo nema šta da traži u Unesku.
