Pomoćnica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland nedavno je ponovila optužbe na račun ruskih Vojno-kosmičkih snaga koje, kako je rekla, „ne ratuju protiv Islamske države, već napadaju umerenu opoziciju na zapadu Sirije“.
„Moskva tvrdi da su vojne akcije Rusije u Siriji usmerene protiv Islamske države, ali većina napada koje ruske snage izvrše dešavaju se u delovima Sirije u kojima Asadov režim nije uspeo da zadrži prevlast, već je te teritorije zauzela umerena opozicija. Mi ćemo pojačati napore s ciljem da im pomognemo. Radi se o provincijama Hama, Homs, Alep i Idlib“, rekla je Nulandova.
Međutim, te provincije su — ako se može verovati ruskim obaveštajnim izvorima — pod kontrolom Nusra fronta, organizacije bliske Al Kaidi, o kojoj je nedavno govorila i druga pomoćnica državnog sekretara, En Paterson.
„Ekstremisti Nusra fronta su praktično ’progutali‘ trupe koje smo ranije zvali umerenom opozicijom“, rekla je ona.
Da li Vašington, dakle, na ovaj način staje u zaštitu ekstremista, odnosno Moskvi poručuje da ruski piloti ne bi trebalo da gađaju njihove položaje? Britanski publicista i specijalista za geopolitiku Džon Vajt kaže da je situacija na terenu od početka akcije ruskih vojnih snaga poprilično jasna, ali da Amerika šalje „veoma zbunjujuće poruke“.
„Ono što je ruska intervencija u Siriji sa sobom donela je, između ostalog, i to da se sada jasno vidi do koje mere je čitava konstrukcija, koju su SAD pokušavale da održe u u toj zemlji, urušena. Ne postoji umerena opozicija u Siriji! Taj izraz je samo zapadna floskula, koja više ne znači apsolutno ništa. Čak i podaci zapadnih obaveštajnih službi to jasno pokazuju — od 2012. godine ekstremisti dominiraju u snagama opozicije, i ta dominacija vremenom je bila sve veća. U Siriji sada postoje samo dve struje — snage Bašara el Asada, i Islamska država — odnosno Al Kaida. Ali Viktorija Nuland, fanatični američki neokonzervativac, uporno pokušava da napabirči kakav-takav legitimitet i kredibilitet za američku politiku u Siriji, koja je potpuno propala.“
Vašington je javno priznao i da su mnogi pripadnici trupa takozvane „umerene opozicije“ prebegli u redove Islamske države — dakle, priključili se teroristima — ili predali oružje ogranku Al Kaide, Nusra frontu. Međutim, Nulandova tvrdi da američka administracija ne namerava da prekine da pomaže umerenim opozicionim snagama. Ali ko su ti ljudi? Kome to Vašington uporno želi da pomogne? Džon Vajt kaže da za njega nema mnogo dileme.
„Oni zapravo govore o ostacima Slobodne sirijske armije, koja jeste postojala do 2011. godine, ali u ograničenoj meri. Međutim, vrlo brzo su u sirijskom konfliktu, koji je bio veoma fluidan, verski fanatici preuzeli kontrolu nad opozicijom, kada su se u ogromnom broju bukvalno slili u zemlju iz okolnih država — Turske, Jordana, Iraka… i brzo su formirali svoje sopstvene oružane snage. To su sve varijacije na temu Al Kaide, koja je glavna komponenta svih terorističkih grupacija, pa i Islamske države. Viktorija Nuland u ovom slučaju nije baš u najboljem kontaktu s realnošću… Ali sam siguran da ona tačno zna šta radi i kakva je situacija na terenu — tamo vlada apsolutni haos, i teška kriza. A taj haos i tu krizu izazvala je američka politika! Ono što Rusija pokušava da uradi jeste da donese nekakvu stabilnost. Moskva je, naime, na vreme shvatila da nikome ne ide u prilog da Sirija i njene institucije dožive potpuni krah, pa bez obzira na to da li su u pitanju pristalice ili protivnici Bašara el Asada. Taj krah je jasno vidljiv i u Iraku i Libiji — prethodna dva američka eksperimenta u regionu — sa katastrofalnim rezultatom“, smatra ekspert.
Nulandova je, kaže Džon Vajt, nedavno izjavila i da broj navodnih ruskih žrtava u Siriji raste, a da Moskva te podatke krije — iako je za sada, prema zvaničnim podacima, u Siriji život izgubio samo jedan ruski vojnik, mladić koji se ubio zbog psihičkih problema. Postavlja se pitanje, kaže on, gde američka administracija nalazi inspiraciju za tu vrstu iskrivljenog predstavljanja činjenica.
„Čini mi se da na Zapadu postoji jedno veoma zanimljivo ’tržište‘, pre svega za sirijske disidente koji na njemu mogu uspešno da plasiraju ovakve izmišljene priče. A one se savršeno uklapaju u američki narativ — tvrditi da ruski vojnici stradaju u Siriji, a da ruska javnost o o tome ništa ne zna je, u najmanju ruku, pucanj u prazno. U pitanju je podivljali revizionizam Vašingtona, koji bi valjda trebalo da vrati nekakav kredibilitet Americi u regionu u kojem ga je ona odavno izgubila.“
Džon Vajt kaže i da, između ostalog, zahvaljujući integraciji nekadašnjih opozicionih snaga — koje je logistički i finansijski podržavao Vašington — u Islamsku državu, teroristi u Siriji sada raspolažu protivvazdušnim sistemima koji mogu da pogode ciljeve u vazduhu na manjim visinama. To je potvrdila i sirijska vojska, koja tvrdi da zbog toga gubi veliki broj aviona. Naime, za razliku od ruske avijacije, opremljene najmodernijim letilicama, piloti sirijske vojske u većini slučajeva moraju da lete na nižoj visini kako bi preciznije gađali objekte terorista.
