„Rusija smatra da je stav Srbije zakonit i pravedan i pridaje ovom pitanju veoma veliki značaj. Rusija će podržavati Srbiju u onome što Beograd smatra neophodnim za odbranu svojih nacionalnih interesa“, kazao je Čepurin Tanjugu.
On je rekao da se Rusija nikako se ne slaže sa strategijom vršenja pritiska na Srbiju preko Uneska, u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Ruski ambasador je ocenio da pitanje članstva Kosova u Unesku nije jednosmisleno, jer direktno zadire u ingerencije Rezolucije 1244 i bukvalno krši ovu rezoluciju, koju su 1999. godine usvojili svi članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i koja predstavlja pravni osnov.
„Kada govorimo o eventualnom članstvu Kosova u Unesko, mi govorimo o pokušajima da se ispolitizuje ova međunarodna struktura. U obrazloženju svog stava podrške Srbiji, Rusija polazi od toga da u skladu sa Rezolucijom 1244 Kosovo nije nezavisna država. Niko nije ukinuo ovu rezoluciju i ona ostaje na snazi u svojstvu obavezujućeg pravnog osnova kosovskog regulisanja“, naveo je ruski diplomata.
Čepurin je istakao da ta rezolucija, pored ostalog, predviđa funkcionisanje privremenih organa samouprave na Kosovu pod kontrolom tamošnjih međunarodnih predstavnika. Saradnja sa kosovsko–albanskim strukturama prema neophodnosti mora da se obavlja preko misije Ujedinjenih nacija, odnosno Unmika.
„Ove strukture su važan pravni okvir za sve što se dešava u toj pokrajini. Sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu redovno se održavaju svakih pola godine, poslednji put u avgustu. Ove sednice pokazuju da je situacija na ovoj teritoriji daleko od stabilnosti i mora da ostane pod pažljivom međunarodnom kontrolom“, naglasio je ambasador Rusije.
Pored toga, a to je prema Čepurinovim rečima važno upravo u kontekstu Uneska, Kosovo je poznato i izdvaja se po sistematskom uništavanju srpskih kulturnih, istorijskih i verskih spomenika na ovoj teritoriji.
„Važno je reći da se to dešavalo uz gledanje kroz prste zvaničnih vlasti u Prištini. Prijem Kosova u Unesko je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i preuranjen je. Pokrajina Kosovo i Metohija, koja je pod upravom UN, ne može da se smatra kao pravno subjektna država i zato ne može da traži članstvo u međunarodnoj organizaciji“, smatra Čepurin.
On je istakao da mu se dopada puni slovensko–srpsko–grčki naziv Kosovo i Metohija, jer odražava istorijsku suštinu regiona, a prevodi se kao manastirska crkvena zemlja.
„Takođe, veoma je važno istaći da su ovi pokušaji da se Kosovo progura u Unesko u skladu sa zahtevom Albanije, u suprotnosti sa osnovnim načelima te organizacije. Oni vode do politizacije ove vodeće humanitarne organizacije i narušavaju kulturu donošenja odluka konsenzusom“, rekao je Čepurin.
Ruski ambasador je naveo da to može da predstavlja presedan nametanja trenutnih političkih interesa užurbanim glasanjem, a takvi trenutni politički interesi vode do donošenja odluka pod pritiskom bilo kojih svakodnevnih političkih rešenja. Takvi koraci bi značajno potkopali ugled Uneska, a članstvo Kosova bi podrivalo temeljna načela organizacije, koja je glavna u svetu u sferi kulture.
„Postoje određene šanse za sprečavanje ove nepravedne odluke. Srbija i njeni prijatelji aktivno rade na tome. Za prijem Kosova u članstvo potrebno je dve trećine glasova učesnika Generalne konferencije i to je dobro poznato u Srbiji. Važno je znati da se računaju samo glasovi onih koji budu glasali za albanski predlog ili protiv njega, dok se ne računaju uzdržani i oni koji nisu učestvovali u glasanju“, ocenio je Čepurin.
Ruski diplomata rekao je da je za Srbiju važno da umanji broj onih koji bi glasali za albanski predlog i da poveća broj onih koji bi glasali protiv, podsećajući da u okviru nedavnog glasanja u Izvršnom savetu Uneska, suprotno očekivanjima, de fakto većina nije prihvatila zahtev Albanije za prijem Kosova.
„U ovoj dramatičnoj situaciji 31 država od 48 na ovaj ili onaj način nisu podržali predlog da se ovo pitanje uvrsti u agendu Generalne konferencije. Sa naše tačke gledišta određene šanse za blokiranje kosovske kandidature pruža i varijanta koju je ponudio Beograd. Prema ovom predlogu donošenje odluke moglo bi da bude odloženo“, objasnio je Čepurin, dodajući da je za to potrebna prosta većina glasova prisutnih zemalja.
Prema njegovim rečima, potrebno je uzeti u obzir da više zemalja, uz pritisak koji se vrši na njih, preferiraju da ne zauzimaju jasan stav po ovom ispolitiziranom pitanju.
„Oni razumeju da bi glasanjem za albanski predlog naneli značajnu štetu svojim bilateralnim odnosima sa Srbijom, a to je od posebne važnosti ne samo za daleke zemlje, nego i za zemlje u susedstvu Srbije, čije je stanovništvo često prijateljski nastrojeno prema Srbima sa velikim interesovanjem za život u miru i saradnji. Kada bi preci ovih naroda saznali kako glasaju vlasti njihovih zemalja, prevrtali bi se u grobu“, zaključio je Čepurin.
