Istraživački centar za džinovske pande Kine je dom za oko 200 džinovskih pandi, koje su naučnici snimali, a zatim analizirali njihove glasove tokom različitih aktivnosti, kao što su hranjenje, parenje, dojenje i borba.
Naučnici su otkrili da životinje za međusobnu komunikaciju koriste zvukove kao što su rikanje, lajanje, zavijanje, škripanje, blejanje i cvrkutanje.
„Verujte mi da su naši istraživači bili toliko zbunjeni kada smo započeli projekat da su se zapitali da li oni proučavaju pandu, pticu, psa ili ovcu“, rekao je šef tog Centra Zang Hemin.
Zang je objasnio da je prvi jezik koji koriste mladunci pande „Gi–Gi“ — „Gladan sam“, „Vau–Vau“ — „Nisam srećan“ ili „Ću–Ću“ — „Lepo“.
„Odrasle džinovske pande su najčešće usamljene, pa jedino od majke mogu da nauče svoj jezik“, rekao je on.
Zang je primetio da tokom parenja, mužjak pande mekeće, a ženka cvrkuće. Pored toga, ženke takođe ispuštaju zvuke nalik pticama kada žele da izraze zabrinutost ili strah. Životinje koriste lavež sa namerom da zaštite svoj prostor.
„Ako majka panda počne da cvrkuće kao ptica, to može da znači da je ona zabrinuta za svoje bebe. A kada oseti nekog stranca u blizini, počeće glasno da laje“, rekao je naučnik.
Naučnici su u Centru radili na projektu jezika pandi od 2010. godine i nameravaju da nastave studije projektovanjem panda prevodioca koristeći tehnologiju za prepoznavanje glasa.
„Ako uspemo da razumemo njihov jezik, to će nam veoma pomoći u zaštiti ovih životinja, naročito u divljini“, rekao je Zang.
Prema poslednjem popisu džinovskih pandi 2014. godine, 1.864 jedinke žive u divljini. U poslednjoj deceniji broj džinovskih pandi je porastao za 17 odsto, zahvaljujući naporima da se sačuva njihovo stanište, uključujući i zabranu seče šuma, koja je na snazi od 1998. godine, i radu kineskih vlasti na stvaranju novih rezervata i suzbijanju nezakonitog lova.
