Tokom 2012. godine samo 4 odsto ispitanika je pozitivno odgovorilo na pitanje o učešću u mitinzima, dok se ove godine ta brojka popela na 16 odsto, pokazalo je istraživanje „Ranhigsa“, zasnovano na metodologiji projekta „Evrobarometar“, koji se od 1974. godine sprovodi po narudžbini Evropske komisije u svim zemljama EU.
Poređenja radi, 4. novembra u šetnji povodom Dana narodnog jedinstva u Moskvi učestvovalo je 85.000 građana, dok ih je godinu dana ranije bilo 10.000 manje. Na mitingu u čast prisajedinjenja Krima Rusiji, u martu 2014. godine, okupilo se 65.000 ljudi, dok se na mitingu u čast godišnjice tog događaja, u martu 2015. godine, okupilo 110.000 ljudi.
Najmasovnija javna akcija bila je šetnja „Besmrtni puk“ u Moskvi 9. maja ove godine, koju je predvodio predsednik Putin, a u kojoj je učestvovalo 400.000 ljudi.
Takođe, sociolozi ističu da je broj onih koji učestvuju u mitinzima i javnim skupovima podrške vlastima povećan čak 10 puta, sa 1 na 10 odsto, a 25 odsto njih je iskazalo spremnost da to čini i u budućnosti.
Broj učesnika u opozicionim mitinzima nije zabeležio veći rast — pomerio se tek „stepenik“ više, sa 2 na 3 odsto, a tek 6 odsto njih je reklo da bi ubuduće izašlo na miting opozicije.
„Glavni faktor koji utiče na želju ljudi da učestvuju na mitinzima je iskustvo sa prethodnog učešća na takvom događaju“, smatraju sociolozi.
Više od polovine onih koji su išli na provladina okupljanja (53 odsto) spremni su da ponove to iskustvo, dok bi na mitinge opozicije ponovo izašla tek trećina ispitanika.
Sociolozi kažu da na odluku građana da idu na protest koji organizuje opozicija utiče nivo korupcije u zemlji, a sa druge strane, poverenje predsedniku je glavni razlog zbog kojeg Rusi masovno izlaze na vladine mitinge. Poverenje drugim organima vlasti, međutim, nije tako visoko, tvrde autori pomenute studije.
„Pozitivan stav prema Putinu je logičan, jer njega smatraju glavnim stubom — vojnim vođom u situaciji kada je zemlja okružena neprijateljima. Postoji i nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, ali ljudi ne traže spas u protestima i prelasku na stranu opozicije, već u konsolidaciji“, smatra direktor Ruskog centra za istraživanje javnog mnenja (VCIOM) Valerij Fjedorov, dodajući da je interesovanje za mitinge poraslo ne samo zbog popularnosti Putina i njegove politike, već i zbog dobre organizacije takvih događaja.
Takođe, treba podsetiti da je popularnost ruskog predsednika dostigla rekordnih skoro 90 odsto, posle odluke o ruskom vojnom angažovanju u Siriji.
