Ako do glasanja i dođe, Dačić je pozvao sve zemlje da glasaju protiv toga, jer će u suprotnom prekršiti međunarodno pravo.
„Odložimo debatu po ovom pitanju u Unesku i dajmo šansu dijalogu, jer to je jedini način da se i o ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje i time izbegnu dalje podele, politizacija i konfrontacija unutar Uneska. Ovakav pristup je i u duhu principa na kojima je utemeljena ova organizacija i, uvereni smo, u najboljem je interesu regionalne stabilnosti i saradnje“, rekao je Dačić.
Kako je istakao, međunarodno pravo je univerzalno i važi za sve.
„Ali, podsetiću i zemlje koje eventualno glasaju za Kosovo da je i kršenje međunarodnog prava univerzalno i važi za sve, i kada na red dođu oni i pitanje njihovog teritorijalnog integriteta, setiće se ovoga o čemu smo danas govorili“, poručio je on i još jednom pozvao sve na poštovanje međunarodnog pravnog poretka.
Dačić je rekao da se ne sme dozvoliti da Organizacija bude stavljena u funkciju afirmacije ilegalne i jednostrano proglašene nezavisnosti dela teritorije jedne države-članice UN, čiji su suverenitet i teritorijalni integritet zagarantovani važećom i pravno obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
U obraćanju na generalnoj debati 38. zasedanja Generalne konferencije Uneska, Dačić je podsetio da Unesko ne donosi političke odluke o državnosti, a da je po osnovu rezolucije SB UN 1244, Kosovo i Metohija teritorija Republike Srbije pod privremenom upravom UN, na kojoj i danas deluje misija UN — UNMIK, što znači da „Kosovo nije država“.
Polazeći od odgovorne uloge Uneska na međunarodnom planu, od ključne je važnosti da se u ovim turbulentnim i zahtevnim vremenima sačuva moralni kredibilitet Organizacije.
Unesko treba da ostane veran svojim izvornim principima i ciljevima. Politizacija rada Uneska nije u interesu realizacije njegove, za čovečanstvo izuzetno važne, misije, rekao je Dačić.
On je podsetio da je zahtev za prijem tzv. Republike Kosovo bez presedana u dosadašnjoj istoriji Uneska, a da, suprotstavljajući mu se, Srbija brani međunarodno pravo, Povelju UN i vrhovni autoritet SB UN na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.
Prema njegovim rečima, sastanak Izvršnog saveta Uneska održan 21. oktobra pokazao je svu kontroverznost ovog pitanja, ali i duboku podeljenost članstva, što, kako je dodao, nesumnjivo potvrđuje činjenica da od 58 članica ovog tela, apsolutna većina, njih 31, faktički nije podržala usvajanje preporuke.
„U Organizaciji čiji je jedan od glavnih ciljeva zaštita kulturnog nasleđa čovečanstva za generacije koje dolaze, ne smemo zaboraviti da je na prostoru Kosova i Metohije od juna 1999. godine, dakle posle prestanka oružanih sukoba, do danas, 236 verskih i kulturno-istorijskih spomenika bilo meta napada“, rekao je Dačić.
Uništena su 174 verska objekta Srpske pravoslavne crkve, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništeno je ili oštećeno skoro 5.300 nadgrobnih spomenika na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik, precizirao je on.
„Četiri bisera naše duhovne i kulturne baštine: manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške, i danas se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti. Zbog svega ovoga duboko smo zabrinuti za svoje kulturno-istorijsko nasleđe u Pokrajini, koje predstavlja stub našeg nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta i deo dragocenog istorijskog i civilizacijskog nasleđa moderne Evrope i sveta“, rekao je šef srpske diplomatije.
On je napomenuo da namera Srbije nije da se bilo ko izoluje ili spreči da ima pristup aktivnostima Uneska.
Činjenica je da Kosovo i Metohija i sada učestvuju u mnogobrojnim aktivnostima Organizacije, ali na statusno neutralan način i u skladu sa rezolucijom SB UN 1244, što najbolje pokazuje da je prava intencija podnosilaca ovog zahteva isključivo politička, objasnio je Dačić.
Srbija je, kako je dodao, snažno posvećena dijalogu sa predstavnicima Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU i koji predstavlja jedan od retkih uspešnih primera mirnog rešavanja sporova u današnjem svetu.
„Upravo sa tim ciljem, Republika Srbija je u dijalogu demonstrirala svoju konstruktivnost i spremnost na kompromise. Na taj način smo doprineli da za mnoga kompleksna pitanja u različitim segmentima, od zakonodavstva do energetike i telekomunikacija, budu postignuta obostrano prihvatljiva rešenja“.
Razgovori o imovini Srpske pravoslavne crkve, kao i statusu i zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na prostoru Kosova i Metohije u okviru Briselskog dijaloga tek slede, napomenuo je on, u govoru koje je medijima dostavilo Ministarstvo spoljnih poslova.
