Povodom praznika u ruskoj prestonici organizovan je marš „Mi smo ujedinjeni“ u kojem učestvuje više od 85.000 ljudi.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je 2005. godine, u čast Dana Bogorodice Kazanjske i slavne pobede ruske vojske nad Poljacima u smutnim vremenima, proglasio 4. novembar državnim praznikom — Danom narodnog jedinstva.
Ideja da se baš na ovaj dan obeležava praznik potekla je iz Međureligijskog saveta Rusije. Zato ovaj praznik nije samo svetovni, već i međureligijski, koji obeležavaju svi stanovnici države i predstavnici raznih veroispovesti.
Smutna vremena i narodno jedinstvo
Ovaj datum nije slučajno izabran. Bez obzira na to što se u modernoj Rusiji ovaj praznik smatra sasvim novim, on ima svoju veoma dugu tradiciju. Naime, Dan narodnog jedinstva je povezan sa dešavanjima s početka 17. veka, kada je 1612. godine Moskva konačno oslobođena od poljskih osvajača.
Upravo 4. novembra (odnosno 22. oktobra po starom kalendaru) narodni ustanici su pod vođstvom vojvode Kozme Minjina iz Nižnjeg Novgoroda i kneza Dmitrija Požarskog uspešno zauzeli ključni deo Moskve i time prinudili komandu poljske vojske da momentalno potpiše kapitulaciju. Prvi je u oslobođeni grad stupio Požarski, noseći ikonu Bogorodice Kazanjske u rukama. Upravo ova ikona, verovalo se, pomogla je da se tadašnja Država Moskovska odbrani od poljske invazije.
Istoričar Andrej Kokarjev govori za Radio Sputnjik da je, kao što je poznato, smutno vreme posledica nesloge, koja je posledično dovela do okupacije države, gotovo do njenog kraha. Ipak, kaže Kokarjev, odlučujući je bio momenat kada se narod ujedinio, najpre na ideološkoj osnovi, odnosno oko kulta ikone Bogorodice Kazanjske.
Upravo je ikona pratila ustanike na čelu sa Požarskim i Minjinom, i to baš u završnoj fazi smutnog vremena.
„Zato smatram da je datum za obeležavanje Dana jedinstva naroda dobro izabran, jer se na današnji dan zapravo slavi Dan ikone Bogorodice Kazanjske“, zaključuje Kokarjev.
Stari praznik u modernim vremenima
Od prošle godine Dan narodnog jedinstva je dobio novi impuls — po rečima politikologa, ulazak Krima u sastav Ruske Federacije „ponovo je stvorio opštenarodni konsenzus“. Drugim rečima, građani su videli kako u praksi izgleda ponosno ujedinjenje Rusa.
Nije slučajno najveći broj priredbi i uličnih proslava bio organizovan upravo na poluostrvu. Osim toga, sociolozi su uvereni da je to ostvarilo dodatni uticaj na to kako bi građani ovaj praznik prihvatili kao nešto blisko srcu i duši.
Dan jedinstva se, kao i mnogi drugi veliki praznici u Rusiji slavi masovno na ulici, ali i svečano u državnim institucijama.
Danas će, po tradiciji, biti održani brojni skupovi i koncerti. Ipak, ove godine, obeležavanje praznika će biti nešto skromnije i počeće minutom ćutanja zbog pogibije ruskih građana u avionskoj nesreći u Egiptu.
Organizatori svih dešavanja koja će biti upriličena u Moskvi povodom praznika izjavili su da se „jedinstvo naroda i ogleda u tome kako građani zajedno preživljavaju radosne i tragične događaje i zato je nemoguće praznovati jedinstvo i građansku solidarnost, zaboravljajući na ovu tragediju“.
