On je u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“ kazao da se nezavisnost Kosova oslanja na Ahtisarijev plan, a da je sada predložen novi model i pojasnio da se kod „Ahtisarijevog plana radilo o integraciji kosovskih Srba i njihovim pravima, dok je ZSO van svih dogovorenih standarda“.
Prema njegovim rečima, ZSO bi značio napuštanje Ustava, čime bi bio pokrenut proces koji bi zakomplikovao interno funkcionisanje sistema.
„Postojala bi ideja paralelnih struktura koja bi imala sopstvenog predsednika, zastavu, nadležnosti odlučivanja. Dati ljudima ’balkansku nadu‘ na nešto drugo u zemlji u kojoj žive nije doprinos integraciji, kao i da je nešto okončano, što nije rešeno“, poručio je on.
Haradinaj ističe da ZSO ne predstavlja mogućnost da se Srbi sa severa integrišu, već je to bio pre svega zahtev Beograda sa ciljem očuvanja ugleda i dodaje da kosovski Srbi nikada „nisu ni tražili ZSO“.
„Kosovski Srbi su tražili više mesta u skupštini. Imali smo izbore prošle godine i integracija severa je već počela“, uveren je on.
Na konstataciju da većina kosovskih Srba na severu ne želi da bude deo države Kosovo, Haradinaj je odgovorio:
„Oni očigledno ne žele ni da budu deo sveta, ali postoje neke realnosti.“
Upitan da li on to ne prihvata demokratska pravila, pošto većina u skupštini podržava sporazume, Haradinaj je odgovorio da u kosovskoj demokratiji odluke o teritoriji i granici nisu samo pitanje za vladu, već za celokupno društvo, za dvotrećinsku većinu i odluka koja mora biti doneta konsenzusom.
Govoreći o blokadi parlamenta, Haradinaj je podsetio da je njegova stranka ponudila da se povuku oba sporazuma i da se nastavi rasprava o drugim odlukama.
Ukoliko ne budu bili povučeni sporazumi onda će, prema Haradinaju, dalje biti nastavljen i taj spor.
Na pitanje da li je demokratski koristiti suzavac u skupštini, on je odgovorio da je pre toga učinjeno sve da te odluke ne budu potpisane.
Haradinaj je ukazao da su njegov cilj promene.
