Planirano je da se strateške naftne rezerve koriste samo u slučaju vanredne situacije: u vreme krize, ratova i nepogoda, kao na primer, 2005. godine, kada je uragan „Katrina“ porušio na desetine naftnih platformi. Nafta je uvek bila poslednje sredstvo u vanrednoj situaciji, zaštitna mera. Međutim, sada, po svemu sudeći, ona se koristi za napad, navodi autor članak.
Bela kuća i Kongres su se dogovorili o prodaji 8 odsto strateških rezervi nafte, koje čine 695 miliona barela. Prema zakonu, samo u periodu od 2018. do 2023. godine biće prodato 58 miliona barela. U 2025. godini profit od prodaje skoro 60 miliona barela otići će u zajednički fond Ministarstva finansija.
Prema zvaničnim podacima, dobijena sredstva biće potrošena za „stabilizaciju budžeta“. Međutim, sa ekonomske tačke gledišta, takav korak je veoma sporan. Prodaja nafte po trenutnim cenama doneće samo 3 milijarde dolara i teško da će pomoći zemlji da vrati dugove od 18 biliona dolara, piše list.
Cena nafte je za godinu dana pala duplo. Ako je sredinom 2014. godine jedan barel američke nafte koštao oko 100 dolara, sada njegova cena ne prelazi 50 dolara i kupci će u tom slučaju dobiti jeftin benzin.
„Zašto je Vašington objavio planove o prodaji rezervi upravo sada, kada su cene tako nisko pale? Možda zato što nije u pitanju samo novac, već i politika. Odluka o prodaji strateških naftnih rezervi usmerena je na to da se veštački izvrši pritisak na tržište i da se oslabe sve države za koje je proizvodnja nafte osnovno sredstvo za popunjavanje budžeta. Na ovaj način, SAD izazivaju Rusiju, Saudijsku Arabiju i Iran, pokrećući globalni rat za resurse“, zaključio je list.
