Viši naučni saradnik Centra evropskih studija i Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka Vladimir Olenčenko kaže za Sputnjik da avion ovog tipa nije od onih koji često imaju tehničke probleme.
„Ovaj tip aviona se baš naprotiv smatra vrlo bezbednim. Konkretno, avion koji je doživeo katastrofu nije se koristio samo u Rusiji već i u drugim državama na osnovu lizinga, i nije bio star“, ističe on.
Prema njegovim rečima, niko nije mogao da očekuje da će doći do kvara.
„Pre svakog poletanja, bilo gde u svetu, avion se detaljno tehnički pregleda. Ovde je zaista teško naći koren i uzrok ove nesreće“, navodi Olenčenko.
Kako kaže, u ovakvim situacijama svi moraju biti vrlo odmereni, pažljivi i detaljni, jer postoji mogućnost da će istraga potrajati.
„Trebalo bi pažljivo prikupiti ostatke aviona i po mogućnosti ponovo sastaviti telo letelice, kako bi se eventualno javila ideja šta se dešavalo do pada aviona. Naravno, za sve ovo treba mnogo vremena. Ovde bi žurba bila kontraproduktivna“, zaključuje on.
Generalni direktor međunarodne konsultativno-analitičke agencije „Bezbednost letenja“ Sergej Meljničenko kaže da je teško dati jednoznačni odgovor.
„Činjenica je da se na zemlji vode oružani sukobi. I u Egiptu pretpostavljaju da te oružane formacije imaju rakete koje se ispaljuju ’sa ramena‘. Ipak, važno je reći da je njihov radijus i visina dometa ograničena i ove rakete ne mogu da dostignu određenu visinu“, tvrdi Meljničenko.
Prema njegovim rečima, kada se zna da postoji opasnost od ovakvih raketa, onda se za saobraćaj zatvara niži vazdušni prostor, a viši ostaje otvoren za letenje.
„Ipak, ovde je važno naglasiti da su ovakve odluke udar na ekonomiju zemlje, jer za preletanje preko teritorije jedne države avio-kompanije to plaćaju“, kaže on.
„Hajde da ne zaboravimo kakva je Sinaj teritorija… Tu je i Izrael koji ima moćni PVO sistem, sa brojnim radarima i svom ostalom pratećom opremom. Tu je i Sirija, a i Irak. Mislim da ovde jednostavno nije moguće tako lako sakriti oružje koje je moglo da bude fatalno za ovaj avion.“
Metodom eliminacije, kako kaže, može se pretpostaviti da militanti nisu mogli da obore avion jer naprosto nemaju oružje takvog dometa.
Direktor kompanije „Alijansa avijacionih tehnologija Avintel“ Viktor Prjadka podsetio je da je avion, dok je bio u vlasništvu prethodne kompanije, imao oštećenja zadnjeg dela trupa i da bi možda moglo da izazove kvar sistema upravljanja avionom.
„U vreme kada je ruska kompanija koristila taj avion došlo je do ’povećanja‘ zamora materijala, to jest kritičnog oštećenja materijala od kojeg je napravljen vazduhoplov, što je možda moglo da izazove eksploziju i totalno uništenje sistema upravljanja“, ističe on.
Kako kaže, u prilog ovoj verziji ide i činjenica da se fragmenti zadnjeg dela aviona nalaze čak i do pet kilometara udaljeno od nosa aviona.
„Nisam siguran da će u ovom slučaju podaci iz crnih kutija definitvno otkriti uzrok pada aviona.“
