Da li je britanski političar Vinston Čerčil bio u pravu kada je rekao da je Balkan „mekani stomak Evrope“ i mesto na kome je Stari kontinent najranjiviji?
Srpski premijer Aleksandar Vučić tokom boravka u Moskvi svojom izjavom „da mu se čini da je nekome u interesu da Balkan bude nestabilan“, ponovo je otvorio Pandorinu kutiju. O kome je, međutim, Vučić govorio i na koga je mislio ostalo je nedorečeno. Kome je u interesu nestabilan Balkan?
Nemiri u Kumanovu, pokušaja Britanije da u Savetu bezbednosti progura rezoluciju o Srebrenici, sukob sa Hrvatskom zbog migranata, najave Prištine da odustaje od formiranja Zajednice srpskih opština, najave hapšenja Srba, protesti opozicije u Crnoj Gori… Damaklov mač i dalje visi nad našim glavama?
Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku iz Beograda veruje da racionalno gledano nikome ne bi trebalo da odgovara destabilizacija Balkana. Sa druge strane, dodaje on, mali poremećaji i zamrznuti sukobi odgovaraju onima koji su tu vojno prisutni, a to su na prvom mestu Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici.
„Inače, kako i čime objasniti širenje NATO–a? NATO se širi da bi širio bezbednost — to je jedna stvar. Druga je, zašto ostaju trupe na Kosovu i Metohiji, i zašto Amerikanci jačaju svoje baze u Bugarskoj i u Rumuniji? Da bi obezbedili stabilnost. Ali bez potencijalnih žarišta i kriza niko ne bi ni mislio preterano o bezbednosti. Dakle, u tom smislu, za neke manje nestabilnosti sigurno su zainteresovani ovi na Zapadu“, kaže Janković za Sputnjik.
Janković ocenjuje i da je vidljivo da Amerikanci dosta ulažu u bezbednost i lobističko obezbeđivanje Balkana kao polaznoj tački za slabljenje pozicija Rusije u Ukrajini i na Crnom moru, a onda i potencijalno i same Rusije.
Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, kaže za Sputnjik da su i sami globalni procesi ponovo pošli u pravcu tenzija.
„Očigledno je da i Balkan, koji je okružen vrlo nestabilnim regijama — Mediteranom, Bliskim istokom, Kavkazom — ne može da se stabilizuje, pre svega zbog interesa velikih sila“, objašnjava Šolaja.
Očigledno je, dodaje on, da postoji mogućnost da niska stabilnost na Balkanu, postane i visoka ako bude trebalo, a to po Šolaji treba, kako kaže, „onima koji žele da ovaj nivo konflikta prenesu na Srednji i Bliski istok.
„Tamo gde se jedna nepoznata tvorevina naziva državom. Nekako je već ušlo u žargon da se „Islamska država“ naziva državom iako tu nema ni ’d‘ od države, već je u pitanju kriminalna organizacija koja očito koristi određene ekonomske prostore i energetske procese da bi se pozicionirala, i da bi za račun zapadnih zemalja postigla neki rezultat. Stabilizacija na Balkanu značila bi i veću mogućnost stabilizacije na Bliskom istoku“, uveren je Šolaja.
Mišljenje Vladimira Pivovarova, bivšeg šefa Vojno–bezbednosne i kontraobaveštajne službe Makedonije, donekle se razlikuje od mišljenja prethodnih sagovornika.
On veruje da je sve, pa i bezbednost, u rukama ovdašnjih političara. On kaže da ako se govori o nestabilnom Balkanu, onda moraju da se iznesu i određeni argumenti.
„Tačno je to da smo nemirno područje, jer nam je i mentalitet takav, a to je pokazala i istorija. Dok su drugi gradili u svojim državama, mi smo raspravljali o međama“, podseća on.
Pivovarov o tezi da nekome „sa strane“ odgovara vruć Balkan kaže da je to tačno, ali zaključuje da to može da utiče na situaciju samo u onolikoj meri koliko mu je to u jednoj državi dozvoljeno.