Američki Stejt department objavio je 7.000 elektronskih pisama bivše državne sekretarke SAD Hilari Klinton od 2009. do 2012. godine. Pisma koja nisu strogo poverljiva objavljuju se po nalogu suda.
Iz objavljene prepiske jasno je da su Klintonovu savetnici povremeno informisali o emisijama ruskih televizijskih kanala u vreme dok je bila državni sekretar SAD.
Tako je 3. februara 2012. godine pomoćnik poslao Klintonovoj izveštaj američkog diplomate u Moskvi o filmu „Inostranstvo će nam pomoći“ prikazanom na NTV, u kojem su predstavnici američke ambasade optuženi za podršku ruskoj opoziciji.
„NTV je danas prikazao dokumentarni izveštaj koji smo očekivali. To je bila najdetaljnija i najsramnija reportaža koju sam video u aktuelnoj napetoj atmosferi u medijima“, piše u izveštaju diplomate Džoa Kruzika. On je nabrojao osnovne teze filma, pre svega optužbe protiv SAD i drugih zapadnih vlada u pokušajima da destabilizuju Rusiju kroz podršku civilnom društvu, kao i opoziciji. Posle prepričavanja sadržaja filma američki diplomata ga je analizirao i dao preporuke kako treba reagovati na film, ali je taj deo izveštaja Stejt department uklonio pre objavljivanja pisama. Jedina reakcija Klintonove na izveštaj bilo je pitanje ko je njegov autor.
U martu 2012. Hilari Klinton su obavestili o sukobu tadašnjeg ambasadora SAD u Rusiji Majkla Makfola s televizijskim kanalom NTV koji je on optužio da je upao u njegovu elektronsku poštu i mobilni telefon. Makfol je to zaključio jer su novinari NTV saznali za njegov sastanak s neimenovanim advokatom i javili se da ambasadoru postave pitanja.
U aprilu iste godine pomoćnik Klintonove Džejkob Saliven poslao je državnoj sekretarki saopštenje agencije Rojters o emisiji koju je počeo da vodi na kanalu Raša tudej glavni urednik Vikiliksa Džulijan Asanž. U prvoj emisiji njegov gost je bio lider šiitskog pokreta Hezbolah, Hasan Nasrala. Komentari savetnika Klintonove o reportaži udaljeni su pre objavljivanja.
Pored toga, Klintonovoj su periodično slali članke inostrane štampe o Rusiji, pre svega o njenoj spoljnoj politici. Ona gotovo nikada nije odgovarala na ta pisma. Navodi se da se Klintonova takođe dopisivala sa svojim glavnim zamenikom Vilijamom Bernsom o njegovim posetama Moskvi, ali joj je on o detaljima tih putovanja govorio „u drugačijem okruženju“. Rusija se u 7.000 elektronskih pisama Klintonove spominje oko 150 puta.
