Srpska strana je tokom trajanja poslovnog foruma predložila 25 projekata ruskim partnerima.
Branislav Grujić, predsednik Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom, za Sputnjik kaže da je „osnovno to što smo ponudili samo realne projekte koji mogu i jednoj i drugoj strani da donesu zaradu“.
„Važno je da se oni izvedu do kraja“, dodao je on.
Grujić smatra da je najvažnija sistemska stvar koju bi srpska strana trebalo da proba da uradi da zamoli i navede rusku stranu da deo svog izvoza energenata Srbiji pokrije uvozom srpske robe.
„Važno je naglasiti da ovde ne pričamo samo o proizvodima poljoprivredne industrije, već i o brodogradnji, o našim tekstilnim proizvodima, o obući i zaštitnoj obući“, nastavlja Grujić i dodaje da veliki ruski energetski sistemi takvu robu inače kupuju po svetu i da je teško promeniti te uhodane kanale snabdevanja.
Na pitanje kako to konkretno može da bude realizovano, predsednik Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom ističe da bi prvi korak u tom smeru trebalo da bude potpisivanje ugovora između dveju vlada, odnosno dvaju nadležnih ministarstava da se deo izvoza „vraća“ uvozom srpskih proizvoda.
Formiranje distributivnih centara za srpsku robu
Kako bi se izvoz srpske robe olakšao i logistički efikasnije sprovodio, neophodno je razviti „infrastrukturu“, odnosno unapred pripremiti i oceniti kvalitet robe i olakšati prevoz.
Ovim povodom, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Rusiji Sveta Vasiljević za Sputnjik kaže da osim unapređenja saradnje, koje se očekuje posle ovako velikog foruma, najveću pažnju privlači inicijativa o formiranju distributivnih i logističkih centara za srpske poljoprivredne i prehrambene proizvode.
„Ovi centri trebalo bi da budu otvoreni u Srbiji, gde se bi faktički ti proizvodi objedinjavali i gde bi se kontrolisao kvalitet proizvoda, nakon čega bi se proizvodi slali u Rusku Federaciju. Opet, isti takvi logistički centri bi bili osnovani i sa ove strane, u Rusiji, gde bismo prihvatali tu robu i prosleđivali direktnim kupcima ili čak distribuirali u maloprodajne lance“, dodaje Vasiljević.
Dobro je poznato da je rusko tržište „žedno“ srpske hrane, a našim poljoprivrednicima ide naruku i to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, niti će to učiniti. Branislav Grujić smatra da bez obzira na režim sankcija koje su Zapad i Rusija međusobno uveli, Srbija ne bi trebalo da se „opušta“:
„Pre ili kasnije doći će kraj sankcijama, a sa druge strane mi ovde ne govorimo o sankcionoj robi. Postoji mnogo druge robe iz Srbije koja nije na sankcionom spisku, a može da nađe svoje mesto na ruskom tržištu“, objašnjava Grujić.
Uprkos rastu izvoza, srpskim privrednicima neophodna pomoć
U poslednjih nekoliko meseci, iako srpski izvoz beleži rast, mnogi privrednici se žale da trpe gubitke zbog kolebanja kursa rublje. Mnogi od njih mole za pomoć države, kako bi neometano mogli da izvoze svoju robu. Izvoznici se plaše da bi zbog mogućih kratkotrajnih prekida mogli da izgube mesto na tržištu. U ovom smislu, predsednik Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom predlaže da Srbija kao država uvede subvencije na izvoz.
„To će inače u jednom trenutku biti neminovno. Postoji tržište i želja, a svi smo u krizi i svi se trudimo da nađemo najbolja moguća rešenja“, ističe on.
Direktor moskovskog predstavništva PKS Sveta Vasiljević sa zadovoljstvom konstatuje da je veliki privredni sastanak u Moskvi rezultirao i sporazumom o saradnji između „Sberbanke Srbija“ i „Energoprojekta“, kao i „Sberbanke Srbija“ i NIS-a.
Takođe, potpisan je i sporazum između inovacionog kluba „Arhimed“ i Privredne komore Srbije. Tokom foruma su održani i brojni bilateralni razgovori srpskih i ruskih kompanija.
