Svojevremeno su se mnogi žalili na spoljašnji izgled i unutrašnji dizajn automobila koje je proizvodio „AvtoVAZ“. Ali, sa ovim automobilom, to nije slučaj.
View this post on Instagram
„Pred nama je nova ’lada vesta‘, potpuno novog dizajna, delom Stiva Matina, koji je ranije bio dizajner modela poput ’Mercedesa‘ S-klase, kao i M-, A-, R-, SL — i SLR klase, ali i Volvo S60 i Iks S60“, kaže za Radio Sputnjik Andrej Čepeljev, urednik ruskog internet magazina „Kolesa.ru“.
Stoga se rukovodstvo kompanije nada da će upravo novi izgled doprineti vizuelnom identitetu ovog vozila. Inače, modernim projektom upravlja mlada ali jaka žena — Kristina Dubinjina, koja je za magazin izjavila da je imala podršku svojih saradnika.
„Kako kaže predsednik Anderson, imamo u timu i starije kolege sa velikim iskustvom, kao i mlade koji bukvalno gore od motivacije“, iskrena je Dubinjina.
Tehničke karakteristike
Potpuno nova mehanička platforma je plod zajedničkog rada sa kontruktorima „Reno—Nisan“ grupacije. Automobil ima originalno prednje vešanje poluge u El-obliku. Unutrašnjost automobila je obložena kvalitetnim materijalima. Predviđen je visok nivo akustične izolacije. Već najosnovniji model imaće sistem ABS, ESP, EBD.
„Vesta“ će se u početku proizvoditi u dva osnovna vida: limuzina i hečbek. Dužina „lada vesta“ limuzine iznosi 4410 mm, a hečbeka 4250 mm. Što se tiče visine, širine i međuosovinskog rastojanja, dimenzije su sledeće 1497mm, 1764mm, 2635 mm. Predviđena maksimalna brzina „vesta“ limuziine neće prevazilaziti 185 km/čas, a ubrzanje od 0 do 100km/čas ovaj automobil može da razvije za 10,3 sekunde.
Što se tiče bezbednosti, nova „lada vesta“ može da konkuriše mnogim liderima na tržištu u svojoj klasi. U skupljim varijantama biće do četiri vazdušna jastuka, dok se za modele sa nešto skromnijom opremom predviđa jastuk manje.
Dakle, predviđena su tri osnovna vida opreme: osnovni — klasik, nešto poboljšani — komfor i najskuplji — luks. Ova osnovna tri vida će imati svoje podtipove, biće ih ukupno 12. Pojedinosti u vezi sa opremom za sada do kraja nisu poznate, a ono što se zna je da će već najosnovniji klasik-tip imati specijalnu opciju zaštite ERA-GLONASS. U slučaja krađe, signal će biti poslat nadležnoj službi obezbeđenja. „Vestu“ je takođe moguće pratiti ukoliko dospe u ruke lopova.
Određene varijante opreme imaće i regulator visine sedišta za vozača. Postoji mogućnost grejanja sedišta, svih stakala i retrovizora. Tu će biti i napredni multimedijalni sistem, kao i senzor za parkiranje. Visokotehnološka dostignuća ugrađena u ovaj automobil omogućavaju daljinsko paljenje motora, kao i blokadu vrata.
Nakon „Fijatove“, nova „Reno—Nisan“ era „Lade“
Prva „lada VAZ-2101“, proizvedena 1970. godine, zapravo je prerađeni model „Fijat 124”. Na osnovu ovog modela pravljeni su i sledeći od modeli, od „lade 2102“, sve do „lade 2107“.
„Poslednja ’lada VAZ-2107‘ sišla je sa proizvodne trake fabrike ’AvtoVAZ‘ 2012. godine, zato se može reći da je ’Fijatova‘ era ’Lade‘ trajala 42 godine“, zaključuje urednik ruskog portala „Kaljesa“.
I danas se saradnja „VAZ-a“ sa svetskim auto-kompanijama nastavlja. Pa su tako osnove vozila „VAZ-a“ i „Reno—Nisana“ praktično iste (primer je „lada larguz“, ruska verzija „dačije logan“). Osnove vozila „Lada“ koriste se za dva modela „datsun“ za rusko tržište („ondo“ i „mido“).
„Ruska auto-industrija je oduvek tesno sarađivala sa evropskom, pa su tako evropski delovi i danas ugrađeni u ruska vozila. Stoga se može reći da ’lada vesta‘ u potpunosti može da konkuriše evropskim i azijskim vozilima u svojoj klasi“, dodaje Čepeljev.
Izvozni potencijal
Što se tiče planova za izvoz, za sada se „VAZ“ nije tim povodom zvanično oglasio, iako je potpuno jasno da takve namere postoje. Nema sumnje da će ovaj automobil biti tražen na evropskom tržištu. Neophodno je razraditi dilersku mrežu. Takođe, trebalo bi imati u vidu da sada vlada ogromno interesovanje za „vestu“ na ruskom tržištu i jasno je da se putem prodaje prvo domaćim kupcima može zaraditi kapital koji bi se dalje uložio u ekspanziju na Zapad.
Za dalji rast popularnosti „lade veste“ na Zapadu važna okolnost je podudaranje interesa sa partnerima, jer i „Reno—Nisan“ rado trguje sa sopstvenim modelima ovog segmenta. U Evropi se tako prodaju modeli „dačije“.
„Zato je moguće da oni neće biti previše srećni zbog pojave jakog konkurenta iako su i sami mnogo novca uložili u ’AvtoVAZ‘“, sumnjičav je Andrej Čepeljev.
Ko je čovek koji je „Ladi“ vratio stari sjaj
Pedesetrogodišnji Bu Anderson je diplomac švedske vojne akademije, kasnije je završio studije poslovne administracije na Stokholmskom univerzitetu, a potom i program visokog menadžmenta na Harvardu. Karijeru u automobislkoj industriji on je počeo 1987. godine, u vreme kada je „Dženeral motors“ sarađivao sa švedskom kompanijom „Saab“.
U junu 2009. godine Anderson je postao savetnik ruskog biznismena Olega Deripaske za pitanja razvoja automobilske industrije, a iste godine je stao i na čelo ruske firme „Gaz“. Četriri godine kasnije, Savet direktora grupe „AvtoVAZ“, postavio je Andersona za predsednika saveta. Na tu dužnost Šveđanin je stupio 13. januara 2014.godine i od onda se on nalazi i na poziciji predsednika upravnog odbora kompanije „AvtoVAZ“.
Anderson je nedavno izjavio da je „vesta“ — „plod rada ruskih inženjera-konstruktora i ruskih radnika koji ga sklapaju. Ovo je kvalitetan automobil koji omogućava visok stepen bezbednosti i ima odlične performanse s obzirom na rusku klimu i uslove na putevima“.
