Očigledno da se u odnosima Srbije sa Rusijom stvari kreću, kaže dalje ovaj iskusni diplomata, i podvlači da saradnja ni u jednoj oblasti ne predstavlja bilo kakav oblik pritiska ili pretnji Srbiji zbog njene politike ili zbog opšte situacije u zemlji i u njenim spoljnopolitičkim odnosima. To je, ističe Jovanović, nešto što je sasvim suprotno od onoga što dolazi sa Zapada, gde se svaki predlog, čak i onaj koji nam se čini privlačnim, uvek proprati sa nekim oblikom pritiska ili nagoveštavanja neke pretnje.
„Naglašeno je i to da spoljna politika Srbije u odnosu na Zapad, pogotovu EU, veoma zavisi od dalje podrške Rusije u pitanju Kosova u vezi sa UN i u vezi sa nastojanjima Zapada da tu takozvanu državu Kosovo progura u što veći broj evropskih i specijalizovanih organizacija“, dodaje Jovanović. Moglo bi da se zaključi, precizira on, da su odnosi sa Rusijom, koliko god su i dalje u znaku naše nezavisne i svestrane spoljne politike, elemenat kojeg se Srbija nikad i nikako ne može i ne sme odreći.
Oprez Srbije zbog namera Amerike
„Ovo što je Amerika podarila ne znam koliko tih raketnih starih sistema Hrvatskoj je nešto što ne može da doprinosi stabilizaciji na Balkanu, već samo može da podstakne neku regionalnu mini-trku u naoružanju. To je opet nešto što bi moralo da se istraži u opštim političkim ciljevima i interesima Amerike na Balkanu. A to već podstiče izvesna podrozrenja, pa malo i sumnju na krajnje ciljeve takve jedne politike i zemlju kao što je Srbija upućuje na poveći oprez i na blagovremena preduzimanja mera kako ne bi bila dovedena u neko stanje neprijatnog iznenađenja“, konkretan je Vladislav Jovanović.
Što se tiče naoružanja Srbije od strane Rusije, odnosno teme koja je poslednjih dana bila jedna od najaktuelnijih, vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže za Sputnjik da je dobra najava da će u Srbiji biti remontovani ruski helikopteri. To bi, dodaje Lazanski, značilo osposobljavanje Zavoda „Moma Stanojlović“ kraj Beograda.
„U celom regionu imate jako puno ruskih helikoptera — od Mađara, da kažemo i Bugara, onda u Bosni, pa čak i Hrvata i Rumuna — koji bi se mogli ovde remontovati da ih ne vuku u Rusiju na remont, jeftinije bi bilo kod nas“, pojašnjava Lazanski. On dodaje i da je nepobitno ono što je premijer Vučić prošle godine obećao i što se sad ostvaruje, a to je kupovina dva ruska helikoptera.
Šture informacije o vojnoj opremi posle sastanka premijera Vučića i predsednika Putina, Lazanski tumači kao uobičajenu praksu jer nijedan političar neće da istrči sa svim tim podacima odmah.
Ima nešto što se se smatra, dodaje Lazanski, poslovnom tajnom. A ima i jedan drugi momenat. „Prvo, da li smo Ruse uverili kakav smo sporazum o zaštiti informacija potpisali sa njima i da li vrhunska tehnologija koju bi oni nama prodali neće otići odmah na drugu stranu? Drugo, da li smo ih uverili da iznošenjem tih podataka šta ćemo da kupimo ili dobijemo ne ugrožavamo ruske isporuke nekim drugim zemljama?“, pojašnjava svoje viđenje Lazanski.
Energetska bezbednost nije u vazduhu
Da su i u oblasti ekonomije napravljeni pomaci svedoči ekonomista Goran Nikolić, koji tvrdi da će u zavisnosti od toga koliko niža bude cena gasa, toliko biti lakše spasiti srpski petrohemijski kompleks. „Mislim da je to potencijalno najvažniji rezultat posete. Generalno, svako intenziviranje saradnje sa Rusijom, posebno kad je u pitanju naš prehrambeno-industrijski kompleks, od velikog je značaja zato što je to sfera gde mi možemo da povećamo ponudu i gde imamo šanse da ostvarimo bolje izvozne rezultate“, tvrdi Nikolić. Kako on smatra, dupliranje smeštajnih kapaciteta gasa u Banatskom dvoru je neka vrsta supstituta za „Južni tok“.
Ova poseta je, i prema mišljenju Vladislava Jovanovića, pokazala da srpska energetska bezbednost nije u vazduhu, kao što se činilo pre šest meseci ili godinu dana posle propasti „Južnog toka“, već da se ona na drugi način osigurava i Srbiji kao zemlji bez energetskih mogućnosti daje osećaj povećane sigurnosti u trenutku kad je ceo splet gasovoda, s bilo koje strane, pod velikim znakom pitanja.
Većina stvari oko vojne saradnje koja je, kako kaže, i najosetljivija, najveroverovatnije će, prema Jovanoviću, biti konkretizovana prilikom najavljene posete Dmitrija Rogozina Srbiji u decembru. Sveukupno, prema sudu ovog iskusnog diplomate, poseta Rusiji je održana na najvišim političkim i stručnim nivoima, a dužina razgovora koji su vođeni tom prilikom je pokazala da obe strane imaju bitan i dugoročni interes da sačuvaju dobre bilateralne odnose.
