To je prvo izdanje u ediciji „Srpska reč“ koju je pokrenuo moskovski Institut za prevođenje. U antologiji su predstavljeni kraći prozni radovi Dragoslava Mihajlovića, Svetlane Velmar Janković, Gorana Petrovića, Davida Albaharija, Mihajla Pantića, Radovana Belog Markovića, Vide Ognjenović, Gordane Ćirjanić, Vase Pavkovića, Milovana Marčetića, Ljubice Arsić, Jelene Lengold i Jovana Radulovića. Autori prevoda su Larisa Saveljeva i Vasilij Sokolov.
Knjiga je predstavljena na štandu Rusije — počasnog gosta jubilarnog, 60. Međunarodnog sajma knjiga u Moskvi.„Ovo je tek vesnik budućeg rada na predstavljanju srpske književnosti ruskim čitaocima. Knjiga je objavljena u ediciji ’Srpska reč‘ i posebno mi je draga jer je priprema za njeno objavljivanje veoma dugo trajala“, istakla je predstavnica Instituta za prevođenje iz Moskve Julija Sozina, napominjući da je bilo potrebno dosta vremena da se obezbedi podrška nadležnih državnih ustanova u Rusiji i Srbiji.
To što je knjiga objavljena uz podršku državnih institucija, kako ruskih, tako i srpskih, veoma je ohrabrujuće i uliva nadu da će u budućnosti biti uloženo više napora da se srpska literatura bolje predstavi ruskim čitaocima, istakla je Julija Sozina. Urednica izdanja Ljubinka Milinčić skrenula je pažnju na to da je već više od dve decenije srpska književnost vrlo malo zastupljena na ruskom izdavačkom tržištu. „Kada pogledate u izloge srpskih knjižara, vidite sve što je najbolje u ruskoj književnosti, od klasika, do najsavremenijih pisaca.
„Sve što je objavljeno kod njih stiglo je i do nas. Kada, međutim, pogledate u izloge ruskih knjižara, imate utisak da se Srbi uopšte ne bave pisanjem“, napomenula je Ljubinka Milinčić.
Jedan od izuzetaka je Milorad Pavić, koji je u Rusiji bio književna zvezda, a u novije vreme među ruskim čitaocima popularan je i Goran Petrović, čija su gotovo sva dela prevedena na ruski jezik. Pisac Mihajlo Pantić ipak veruje da „nije sve tako crno“.
„Ruska književnost je nešto bez čega ne možete da zamislite obrazovanog čoveka, ona je mera stvari u svetu. Ipak, od ove antologije srpskih priča može da se krene dalje, ona predstavlja pilot-izdanje u kojem reprezentacija srpskog pripovedanja odlazi u najvažnije ruske biblioteke“.
Prema rečima Ljubinke Milinčić, prozna antologija je prva u nizu od pet knjiga koje će tokom narednih godina biti objavljene u ediciji „Srpska reč“. U planu je da budu objavljena i dva-tri romana i još jedna knjiga priča.
Julija Sozina je istakla da je jedan od problema zbog kojih se srpska literatura retko prevodi na ruski i to što je svega nekoliko književnih prevodilaca u Rusiji koji se bave prevođenjem sa srpskog jezika, zbog čega je Institut za prevođenje pokrenuo program podrške mladim prevodiocima.
Antologija savremene srpske priče predstavljena je i na moskovskom sajmu knjiga, gde je, prema rečima urednika i pisaca, izazvala solidno interesovanje ruskih čitalaca.
