Srbije je bila neprijatno iznenađena sadržinom nacrta platforme za pregovaračko Poglavlje 35, pre svega jer ono sadrži elemente o kojima nije razgovarano u okviru briselskog dijaloga, kaže za Sputnjik direktor vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, govoreći o uslovima Evropske unije vezanim za Kosovo, a u sklopu otvaranja pregovaračkih poglavlja EU sa Srbijom.
Koliko su situaciju otežali nemački amandmani?
— Pitanje nemačkog predloga za izmenu tog nacrta sadrži dodatne otežavajuće okolnosti. U međunarodnoj javnosti o ovome su otvorili i javnu debatu. Naše mišljenje je da se u razgovorima treba držati, pa i okviru onoga što se tiče priključenju EU, onoga što je u samom početku dogovoreno — a to je da Poglavlje 35 ne treba da bude zamena za dijalog i da umesto dijaloga — rešava pitanja o kojima Beograd i Priština nisu još razgovarali. U okviru međunarodne zajednice smo pokrenuli veliku diplomatsku akciju da bismo članice obavestili o svemu što je do sada razgovarano i dogovarano sa Prištinom. Očekujemo da će to biti uvaženo u konačnoj verziji ovog nacrta jer još ima mesta za to.
Koje su posledice ako ne uspemo da izmenimo zahteve Nemačke?
— Srbija želi da ima kvalitetan odnos i dijalog sa Prištinom, ne samo zato što je to pitanje povezano sa evrointegracijama. Ne bi bilo fer da se to vezuje isključivo za naš odnos sa Prištinom, a pogotovu da to bude instrumenta za ustupke Prištini u okviru briselskog dijaloga.
Kosovo je po ubrzanoj proceduri potpisalo SSP. Da li ovim činom EU demonstrira naklonost prema Prištini? I da li se zemlje EU koje nisu priznale Kosovo na ovaj način stavljaju u poziciju kao da jesu?
— Mi Kosovo i Metohiju ne tretiramo i ne priznajemo za posebnu državu i mislim da svi oni koji stupaju u ugovorne odnose sa našom južnom pokrajinom treba da imaju u vidu ovakav naš stav i međunarodni položaj naše južne pokrajine.
Da li potpisivanje SSP sa Kosovom može da ima i neke refleksije na briselski dijalog, odnosno da Priština odustane od Zajednice srpskih opština?
— Srbija će istrajati u borbi za formiranje ZSO ne samo zbog postignutog sporazuma, već zbog toga što je to naš vitalni interes na Kosovu i Metohiji. Očekujemo od EU, kao garanta Briselskog sporazuma, da omogući stvaranje ove zajednice u najhitnijem roku. Nije dobro što od 25. avgusta nema prvog koraka ka formiranju zajednice, to jest, da nema donošenja izvršne uredbe o njenom osnivanju koju treba da potvrdi Ustavni sud u pokrajini. EU je bila bezmalo ucenjivana od Prištine da ako ne dobiju SSP da neće usvojiti uredbu o osnivanju ZSO. Naše kolege iz Prištine ne nastupaju uvek u najboljoj veri i najodgovornije prema primeni postignutih sporazuma. Očekujemo da se proces formiranja ZSO ubrza i nema izgovora za dalja odlaganja. Po sporazumu iz avgusta, rok je četiri meseca za izradu statuta ZSO, to znači 25. decembar, a sada iz Prištine čujemo da oni ne gledaju na taj način na taj rok. Zabrinuti smo zbog toga.
Da li će za Srbiju biti „crvena linija“ ako se ZSO ne formira? Šta nam je plan B ako toga ne bude?
— Srbija neće dozvoliti nikome da izbegne obaveze za stvaranje ZSO. Već sada u dijalogu ima problema, jedno je kašnjenje a drugi problem je Unesko i to što zaštita naše kulturne baštine nije predmet razgovora Beograda i Prištine u Briselu, iako smo se na početku dijaloga složili da sva važna pitanja rešavamo kroz dijalog. Niko nema da nam ponudi odgovor na pitanje zašto se sada sve to dešava van tog dijaloga i zašto se sa Beogradom razgovara samo onda kad im nešto treba, a kada misle da mogu sami nešto da završe onda zaobilaze i Brisel i Beograd.
Pominjemo Unesko, pokreće se internet kampanja. O čemu se radi?
— Srbija ovih dana pokreće veliku inicijativu da okupi što je moguće više ljudi koji barataju internet veštinama i aktivni su onlajn, sa ciljem da omogući širenje istine o položaju Srba i Srbije na KiM, o našoj kulturnoj i duhovnoj baštini na području naše južne pokrajine. Mi ćemo u tom procesu koristiti iskustva zemalja koje imaju sličan problem i koje su našle način da vešto koriste internet i društvene mreže za lobiranje za svoje interese i uticaj na svetsko javno mnjenje. Političari uzimaju u obzir i to kakvo je preovlađujuće mišljenje o nekoj temi, a prema Srbima i Srbiji se čini tako vrišteća nepravda da bi se, kada bi veliki deo međunarodne javnosti pravilno bio informisan o tome, i vlade nekih država koje priznaju ili promovišu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova našle u situaciji da moraju da vode daleko opreznije politiku prema Srbiji. Internet je snažno oružje takozvane meke moći i došlo je vreme da Srbija i na ovaj način gradi i projektuje svoj uticaj u međunarodnoj zajednici.
Koji je plan B ako Kosovo ipak bude primljeno u Unesko?
— Poveravanje srpskog istorijskog blaga onima kojima je cilj da to nasleđe prikažu kao albansko i da promeni karakter nekih od naših najvećih svetinja koje su se našle na Uneskovoj listi upravo zbog ugroženosti, mislim da bi udaljio Unesko od logike zbog koje je i osnovan. Za Srbiju bi takav akt značio gaženje međunarodnog prava i pravde, ali ne bi značio odustajanje od naše borbe za Kosovo i Metohiju.
Da li je moguće da po Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 12 44 srpski vojnici i policajci budu ti koji bi čuvali manastire?
— Kumanovski sporazum je tekovina jednog teškog vremena. On obavezuje sve strane koje su deo tog sporazuma i danas, i tačno je da srpska vojska uz Kfor može da bude jedina vojna formacija na KiM, ali uz saglasnost komandanta Kfora. Kako nije verovatno da bi se takva saglasnost dobila, mislim da nema realnih izgleda za to. Ali to ne znači da međunarodno vojno prisustvo nema najveći stepen obaveze da štiti i srpsko stanovništvo i sve kulturno istorijske spomenike.
Pored kampanje za Unesko, Priština vodi i paralelnu kampanju za prijem u Interpol. Da li ćemo se naći u situaciji da postupamo po Interpolovim poternicama iz Prištine?
— Srbija je protiv članstva Prištine u organizacijama koje nisu regionalnog karaktera. Pomenute organizacije spadaju u one u kojima Kosovo nema pravo da bude član i Srbija će nastojati da uz pomoć prijatelja spreči njihovo članstvo. Za mene bi bilo neprihvatljivo da Kosovo i Metohija bude odvojeno od Srbije kao deo Interpola. Srbija je već u celini deo Interpola.
Da li je Srbija pogrešila što je deo nadležnosti sa UN prenela na EU?
— Da. Ovoj vladi je ostavljeno teško nasleđe kada je reč o Kosovu i Metohiji. Naravno da je u UN drugačija klima i gde postoji Savet bezbednosti, gde imamo podršku Rusije a više puta i Kine. U EU od 28 zemalja, 23 priznaju Kosovo. Mi želimo da odnose sa Prištinom normalizujemo i živimo u okruženju EU. U Srbiji 260.000 ljudi je zaposleno u kompanijama koje dolaze iz EU. Kada je reč o Kosovu i Metohiji mi imamo različite poglede sa nekim članicama EU, ali se trudimo i da sa njima imamo dobre političke i ekonomske odnose.
Krajem avgusta ste rekli da je Srbija dobila Prištinu sa 5:0. Da li i danas stojite iza te svoje izjave?
— Srbija je u teškim razgovorima sa Prištinom, koji su se vodili 25. avgusta, ostvarila dobar rezultat i to je bio jako dobar dan za Srbiju i za Srbe. Naša kosovska borba ima malo dobrih dana i tako teških i tog dana smo nesumnjivo izašli uspešniji sa tih razgovora. Naša svakodnevnica nas opominje na to, da naša borba nikada nije gotova.
