SAD su u ovom trenutku pred izazovom velikih razmera, smatra Volt. Amerika mora da odluči kako da se udalji od strateških pozicija koje je zauzela posle pobede u Hladnom ratu, a posebno posle 11. septembra, aktivno učestvujući u mnogim konfliktima u inostranstvu.
Danas mnogi misle da je Amerika prešla u defanzivu, navodi autor. Ipak, zabrinutost zbog američke suzdržanosti zasnovana je na dobro poznatim argumentima da je aktivna primena američke sile izuzetno važna za podršku neke vrste svetskog poretka. Takva predstava o „zlatnom veku“ Paks Amerikane (koji je počeo otprilike pri kraju Drugog svetskog rata, a završio se izborom Obame) u određenom stepenu se gradi na sentimentalnoj nostalgiji.
Politikolog smatra da „globalno liderstvo“ SAD zapravo nije uspelo da spreči niz teških sukoba u prošlom veku: rat u Koreji (koji je odneo oko tri miliona žrtava) i rat u Vijetnamu u kojem je poginulo gotovo dva miliona ljudi. On podseća da nisu sprečeni ni brojni ratovi na Bliskom istoku. „I naravno, počeli smo poslednji niz vojnih dejstava na Bliskom istoku intervencijom u Iraku 2003. godine. I što se manje govori o američkim intervencijama u Latinskoj i Centralnoj Americi, to bolje“, piše Volt.
„U poslednjih nekoliko decenija odjekuju izjave o tome da aktivna primena američke sile predstavlja pouzdano sredstvo za očuvanje mira i bezbednosti. Pitajte Iračane, Libijce i Jemence, pa ćete možda imati drugačije mišljenje o američkoj moći, koje se razlikuje od onoga što obično slušate od Vašingtona“, piše Volt.
