Prema mišljenju Guzenbauera, glavni globalni problem jeste nedostatak saradnje predstavnika svetske zajednice, koji ne razmatraju različite uglove sagledavanja problema. Guzenbauer je naveo da, za razliku od situacije s groznicom ebole, kada su razne zemlje sarađivale, razrađivale vakcine i načine lečenja, u situaciji sa Sirijom takve saradnje nema.
„Po mom mišljenju, situacija u Siriji je tesno vezana za nastanak i rast Islamske države, izaziva mnogo više sporova među velikim državama nego epidemija ebole. Zbog toga je u izvesnom smislu lakše ujediniti se u borbi protiv bolesti, nego postići saglasnost u vezi sa sirijskim sukobom i samim tim zaustaviti širenje Islamske države“, smatra bivši kancelar.
„Ipak, ja sam profesionalni optimista i verujem da razgovori predsednika Putina i Obame u Njujorku predstavljaju, u najmanju ruku, dobar znak. Moguće je da je učinjen korak napred, i pre ili kasnije dostići ćemo nivo saradnje u rešavanju sirijskog pitanja koji će nam omogućiti da zaustavimo i, najzad, potpuno uništimo Islamsku državu“.
Što se tiče problema izbeglica koje su masovno krenule u Evropu zbog sukoba na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, Guzenbauer je naglasio da evropske zemlje neće uspeti da se drže po strani od problema s kojima su se suočile zemlje u okruženju. Predstava da će Evropa moći da ostane udaljena od sirijskog konflikta, te da se on na nju neće odraziti, pokazala se kao duboka zabluda, rekao je Guzenbauer.
„Iako s velikim zakašnjenjem, Evropa sada shvata da mora da učestvuje u rešavanju situacije u Siriji, da sarađuje sa zemljama koje nose glavni teret migracione krize. Govorim o Jordanu, Libanu i Turskoj. Pored toga, treba odrediti kako najbolje organizovati posao s izbeglicama koje dolaze u Evropsku uniju. Pre svega, treba podržati Grčku u težnji da to učini ispravno. Mogućnosti Evrope da prima ogroman broj izbeglica, da ih raspoređuje i integriše u svoje društvo nisu bezgranične“, uveren je austrijski političar.
Pored toga, prema mišljenju Guzenbauera, u Evropskoj uniji su počeli da shvataju da SAD ne moraju da odlučuju kako će Evropa da gradi svoje odnose s Rusijom, jer ona ima svoje interese.
„Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker tokom boravka u Nemačkoj imao je izuzetan govor. U njemu je jasno naznačio da Evropa mora s Rusijom da uspostavi nove odnose, zasnovane na saradnji, i da Evropska unija ne treba da dozvoljava Americi da određuje pravac evropsko-ruskih odnosa. Nije isključeno da izjava Junkera označava stupanje u novu fazu. To je neka vrsta priznanja da, bez obzira na blisku saradnju sa SAD, Evropa ima svoje interese, posebno u sferi bezbednosti. I vrlo je verovatno da, imajući u vidu te interese, Evropa više od SAD ima potrebu da sarađuje s Rusijom“, zaključio je bivši austrijski kancelar.
