List navodi da su po završetku zasedanja „bliskoistočnog kvarteta“ (EU, UN, Rusija i SAD) predstavnici evropske i američke strane dali su na znanje da će se svi napori za rešavanje krize u Siriji, Iraku i Jemenu „svesti na ne“ ako se u posao ne uključe Moskva i Teheran.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini izjavila je da Rusija i Iran mogu da naprave korake u rešavanju nestabilnosti na Bliskom istoku ako uspeju da sirijskog predsednika i vladu okrenu političkom procesu predaje vlasti. Šef američke diplomatije Džon Keri pozitivno je odreagovao na vest o tome da će Jordan, jedan od glavnih saveznika SAD u regionu i član zapadne koalicije za borbu protiv ID s Moskvom i Teheranom razmenjivati obaveštajne podatke i koordinisati svoju vojnu aktivnost s Rusijom i Irakom. „To najzad može da donese korist svim stranama“, izjavio je Keri posle sastanka „kvarteta“.
Uključivanje Moskve i Teherana u dijalog s Vašingtonom i Briselom takođe može da znači da se balans snaga na Bliskom istoku menja, dodaje Volstrit džurnal.
„Ono što se dešava u Siriji vodi stvaranju novog bliskoistočnog poretka. Vremenom će SAD sve teže uspostavljati jedinstvo i odlučnost partnera u drugim pitanjima regionalne bezbednosti“, navodi Volstrit džurnal reči analitičara londonskog Međunarodnog instituta za strateška istraživanja Emilija Hokajema.
Pored toga, sistem bezbednosti i struktura regionalnih alijansi koje su SAD obrazovali na Bliskom istoku u poslednjih 50 godina zastarevaju, što arapske države, koje su se ranije uzdale u pomoć Vašingtona, podstiče da gledaju ka Rusiji.
