Sramne, arogantne i nediplomatske — tako je iranski ministar spoljnih poslova nazvao izjave šefa saudijske diplomatije koji je optužio Teheran da je „kolonizator” Sirije i da će se Saudijska Arabija „suočiti sa iranskim akcijama svom svojom političkom, ekonomskom i vojnom snagom”.
Verski rat, kakav se vodio u Evropi između katolika i protestanata, besni na Bliskom istoku između dve glavne struje islama, šiitske i sunitske, čija su glavna uporišta Iran i Saudijska Arabija.
Dve zemlje ratuju u Jemenu, gde je Rijad na čelu arapsko-sunitske koalicije koja napada šiitske pobunjenike, Hute, koje podržava Iran. U sukobu su u Bahreinu, gde su zalivske zemlje pritekle u pomoć još jednoj sunitskoj monarhiji koja ne priznaje većinski šiitsko stanovništvo. Sukob je još očigledniji u Siriji, gde Iran vojno i finansijski podržava predsednika Bašara el Asada, iz alavitskog ogranka šiizma, dok se Saudijska Arabija priklonila koaliciji na čelu sa Vašingtonom koja bombarduje ovu zemlju sa ciljem da sruši Asada.
Do raskola šiita i sunita došlo je nakon smrti Muhameda, 632. godine, kada se postavilo pitanje njegovog naslednika. Budući šiiti su izabrali Alija, poslanikovog rođaka i duhovnog sina, a budući suniti Abu Bekra, običnog čoveka koji je pratio Muhameda, sledeći plemenske tradicije. Većina muslimana je prihvatila Abu Bekra koji je postao prvi kalif. Od tog vremena suniti su u većini, predstavljaju oko 85 odsto muslimana u svetu. Jedine zemlje u kojima su šiiti većina su Iran, Irak, Azerbejdžan i Behrein, a značajne manjine postoje u Pakistanu, Indiji, Jemenu, Avganistanu, Saudijskoj Arabiji i Libanu. Bratoubilački rat između sunita i šiita traje više od hiljadu godina, iako su razlike između njih minimalne i odnose se na običaje i praksu.
Iran, nekadašnja Persija, ne može da oprosti Saudijskoj Arabiji što je slomila njegovu imperiju na početku islama, dok se Saudijska Arabija plaši njenog obnavljanja. Ovaj strah je dostigao vrhunac nakon islamske revolucije u Iranu 1979. godine, kada je na vlast došao ajatolah Homeini. Iran je našao saveznike u političko-vojnoj organizaciji Hezbolah u Libanu, među alavitima u Siriji i u šiitskom delu iračke vlade. Šiitski luk koji povezuje Iran, Siriju, Liban i Irak postao je jedan od odlučujućih geopolitičkih faktora na Bliskom istoku. Zalivske monarhije su zato podržale napad Iraka na Iran, koji je trajao osam godina i u kome je poginulo više od milion ljudi. Od tog vremena raste socijalni i politički pritisak na šiitsku manjinu u zalivskim zemljama.
Rat do istrebljenja koji se vodi između Saudijske Arabije i Irana podstakla je američka intervencija u Iraku i „arapska proleća” 2011. godine koja su srušila ili uzdrmala režime u arapskim zemljama. Američka intervencija je poremetila odnos snaga i džihadisti su našli uporište među sunitima koji su najviše bili na udaru. U julu 2014. godine proglasili su islamski kalifat, po ugledu na zlatno doba sunitskog islama koje se ugasilo nakon rušenja Osmanlijske imperije. Ekstremistička organizacija je kao jedan od glavnih političkih ciljeva proglasila brisanje granice između Sirije i Iraka, koja je uspostavljena sporazumima francuskih i britanskih kolonizatora o deobi Bliskog istoka. Sirijski rat zato nije više građanski, već regionalni.
