Prema rečima Džimija Kartera, on je znao Asada još dok je ovaj bio student u Londonu. Sećajući se svojih susreta sa sirijskim liderom, bivši američki predsednik SAD je rekao: „Primetio sam da se Bašar nikad nije obraćao potčinjenima za savet ili informacije. Za Bašara el Asada je bilo skoro neverovatno da promeni svoje mišljenje, posebno pod pritiskom“, piše on.
Obraćajući pažnju na aktuelna dešavanja na Bliskom istoku, političar je podsetio da je do početka protesta 2011. godine Sirija bila „dobar primer harmoničnih odnosa između mnogobrojnih i raznovrsnih etničkih i religijskih grupa, uključujući Arape, Kurde, Grke, Jermene, Asirce koji su bili hrišćani, Jevreje, sunite, šiite, alavite“.
Kada su protestanti tražili reforme, Asad je u tome video pokušaj smene zakonite vlasti i upotrebio nepotrebnu silu, navodi Karter. Podržale su ga Oružane snage, kao i većina hrišćana, Jevreja, muslimana-šiita, alavita i druge kategorije stanovništva, dodao je on.
Zahtevi SAD da otpočne mirnu smenu vlasti Asada nisu se ispunili između ostalog i zbog karaktera sirijskog političara, smatra bivši predsednik. Po njegovim rečima, „Karterov centar“, čiji je on osnivač, pozivajući se na podatke višegodišnjih istraživanja, upozoravao je Vašington na slične napore.
O povodu operacije Vojno-kosmičkih snaga Rusije u Siriji Karter je naveo da su te akcije pojasnile izbor između „političkog procesa u kojem će režim Asada odigrati svoju ulogu i nastavkom rata u kojem će Islamska država postati još veća pretnja čitavom svetu“.
Na pitanje kako može biti rešen politički konflikt u Siriji, političar je izrazio solidarnost sa pozicijom predsednika Rusije Vladimira Putina koji je ranije saopštio u razgovoru sa njim da mir u zemlji zavladati samo zajedničkim radom SAD, Rusije, Irana, Turske i Saudijske Arabije.
