Portparol Evropske komisije, Margaritis Šinas, saopštio je da su lideri zemalja, uključujući i premijera Srbije Aleksandra Vučića, potvrdili učešće na vanrednom samitu.
Osim šefova država i vlada Srbije, Grčke, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Austrije i Nemačke, na samitu će učestvovati najviši funkcioneri EU — predsednici Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta, kao i visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Premijer Srbije izjavio je juče u Sofiji, gde je o problemu izbeglica razgovarao sa kolegama iz Bugarske i Rumunije, da će tri zemlje imati zajednički stav po pitanju rešavanja migrantske krize, da će sprovoditi evropske odluke, ali će, istakao je, umeti da zaštite svoje nacionalne i državne interese.
„Sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica“, rekao je Vučić.
Portparol EK je novinarima u sedištu Evropske komisije rekao da se očekuje da se samit, koji je sazvao predsednik EK Žan-Klod Junker, završi usvajanjem zajedničke deklaracije o rešavanju migrantske krize.
Pretpostavlja se da će deklaracijom, EU pozvati zemlje na balkanskoj ruti migranata da se obavežu na mnogo bolju međusobnu koordinaciju i predlaže listu operativnih mera koje bi trebalo odmah da stupe na snagu i da imenuju kontakt osobe za dnevnu razmenu informacija, kako bi se osigurao postepen i kontrolisan protok izbeglica.
Jedina osoba sa dovoljnim autoritetom da natera razjedinjene lidere jugoistočne i srednje Evrope da na zajednički izazov odgovore usklađenom politikom je, po opštoj oceni, Angela Merkel, koja je prema nekim izveštajima i inicirala sazivanje samita.
„Ako Nemačka kaže — dosta, i zatvori granice, svi će učiniti isto“, upozorila je ranije ove nedelje šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić.
Za sada nema naznaka da li će Merkelova, koja je nedavno na političkom skupu u Madridu pohvalila Srbiju za primeran odnos prema izbeglicama, u nedelju doći u Brisel sa konkretnim planom za zajedničko rešavanje krize.
Za sada je izvesno da se ona nalazi pod sve jačim pritiskom ne samo kod kuće, nego i unutar EU, gde je optužuju za preteranu velikodušnost prema migrantima i traže zatvaranje granica.
Ukoliko Merkelova uspe da na briselskom mini-samitu nametne svoju viziju zajedničkog regionalnog pristupa krizi, to će biti ključni korak i zajedničkoj evropskoj politici, ali važi i obrnuto: neuspeh će najaviti nove svađe i podele, ne samo na Zapadnom Balkanu, već u srcu Evrope.