Zvezda WD 1145+017 je beli patuljak koji se nalazi u sazvežđu Device, na rastojanju od 570 svetlosnih godina od Zemlje. Beli patuljci nastaju kada sunce, slično našem, potroši svoju nuklearnu energiju, poveća se do stanja crvenog džina, a zatim se smanji do razmera čvrstog jezgra Zemlje, zadržavajući pritom svoju prvobitnu masu.
Koristeći delimično oštećen ali ipak funkcionalan astronomski satelit NASA „Kepler“, naučnici su otkrili da svetlost koja dolazi od umiruće zvezde tamni na svakih 4,5 do pet sati. To se dešava zbog toga što se teški objekti u čijem su sastavu silicijum i gvožđe vrte oko zvezde i samim tim zaklanjaju njenu svetlost.
„Astronauti su odavno primetili teške elemente u atmosferi belih patuljaka. Ustanovljeno je da ako oni potiču neposredno od zvezde, to govori da su bili usisani pod dejstvom gravitacije, a nemoguće ih je otkriti. Činjenica da možemo da ih vidimo ukazuje na to da su se pojavili nedavno“, priča Vanderburg.
U avgustu prošle godine naučnici su shvatili da pred sobom vide objekat nalik na kamen veličine patuljaste planete Cerere iz našeg, Sunčevog sistema, a za njim trag prašine koja je bila deo uništene planete, a posle se priključila zvezdi.
Prvi put u istoriji čovečanstva naučnici su uspeli da u granicama jednog sistema istovremeno vide tri nebeska tela: belog patuljka, ostatke planete i kosmičku prašinu.
Vanderburg navodi: „Zatekli smo belog patuljka u momentu kada uništava svoju planetu i širi ostatke na površini zvezde“.
Čime se ovo može objasniti? Stvar je u tome da čim Sunce počne da se pretvara u crvenog džina, počne i da destabilizuje orbite planeta koje se okreću oko njega. Ako su planete prilično udaljene, one prosto odlaze u otvoreni kosmos postajući hladno beživotno kamenje. Ipak, planete koje su blizu Suncu približavaju se i razgrađuju usred izuzetno jake gravitacije belog patuljka.
Prema kosmičkim razmerama, to je brz proces. Po mišljenju Vanderburga, planeta potpuno iščezava, bez ikakvog traga, kroz milion godina. A po prognozama naučnika, kroz pet do sedam milijardi godina upravo će na ovaj način nestati Zemlja.
„Čak i ako Sunce, postavši crveni džin, ne proguta Zemlju, neće biti moguće živeti na usijanoj planeti“, zaključuje Vanderburg.
