Rifat el Asad, navodi se u članku, napustio je Siriju i prešao u Francusku još početkom ′80-ih godina nakon svađe sa svojim starijim bratom Hafezom el Asadom, koji se nalazio na čelu Sirije do svoje smrte 2000. godine. Nakon njegove smrti, predsednik Sirije je postao njegov sin Bašar, međutim Rifat el Asad je više puta javno izjavljivao da je upravo on legitimni naslednik.
Do svog progona je Rifat, koji je sad prema glasinama bogati biznismen koji poseduje nekretnine u Francuskoj, Španiji i Velikoj Britaniji, komandovao je gušenjem pobune „Muslimanske braće“ u gradu Hama u februaru 1982. Godine. Tada je prilikom granatiranja grada poginulo između 20 i 30 hiljada ljudi.
U inostranstvu, kako se dalje navodi, Rifat el Asad često izlazi u svojstvu suprostavljene strane u građanskom ratu. Međutim, opozicija ga ne prihvata, zbog te njegove umešanosti u masakr u Hami.
Rusija, međutim, kako naglašava list, pokazuje očigledan interes prema Rifatu el Asadu: samo nedelju dana pre posete Bašara Rifat Asad je takođe dolazio u Moskvu, dok je krajem 2013. Godine njega u Ženevi posećivao zamenik ministar inostranih poslova Rusije.
Sve to, kako zaključuje „Tagesancajger“, stvara različite teorije, prema kojima Rusija i Sirija imaju planove za Rifata ili jednog od njegovih sinova, pre svih Sivara, koji studira u Švajcarskoj. Sivar je već politički aktivan: on se nalazi na čelu sirijske televizije koja emituje program iz Londona i predstavlja deo opozicione organizacije koju je osnovao njegov otac. Prema drugoj teoriji, Moskva koristi kontakte sa neprijateljski nastrojenim rođacima da izvrši pritisak na Bašara el Asada, navodi se u članku.