Pre rata u ovoj zemlji živelo je oko 23 miliona ljudi. Međutim, demografska slika se drastično promenila. Oko četiri miliona Sirijaca pobeglo je iz zemlje, a još 7,6 miliona ljudi je bežeći od smrti napustilo domove i utočište pronašlo u drugim, bezbednijim delovima države.
Od početka sukoba, zemlja je podeljena. Vladine snage su počele brzo da gube kontrolu nad delovima teritorija. Veći deo zemlje je pod kontrolom terorističkih grupa. Asadove snage kontrolišu samo četvrtinu zemlje. Krvave borbe ne prestaju ni danju ni noću.
„Više od četiri i po godine govorimo o terorizmu u našoj zemlji, ali, nažalost, niko nas nije slušao. Ipak, svet je popustio i počeo da priča o terorizmu koji se širi Evropom“, izjavio je prošle nedelje predsednik sirijskog parlamenta Muhamed Džihad el Laham.
Laham je rekao da je akcijom Rusije u Siriji ponovo uspostavljena ravnoteža moći u svetu i poštovanje međunarodnog prava.
Prema njegovom mišljenju, rusko-sirijska alijansa postala je prvi korak koji je vratio ravnotežu moći u svetu, poštovanje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, koje je pogazila američka administracija sa svojim saveznicima.
Mišljenja stručnjaka su, međutim, podeljena oko oporavka sirijske privrede u slučaju da se rat u dogledno vreme završi. Deo ekonomista tvrdi da je „situacija u sirijskoj ekonomiji teška, ali da nije katastrofalna“. Drugi ocenjuju da su sukobi u Siriji unazadili ekonomiju te zemlje za najmanje 30 godina i da će se ona teško vratiti na predratni period.
Prema martovskim izveštajima Ujedinjenih nacija, od početka sukoba u zemlji ekonomski gubici su dosegli cifru od preko 200 milijardi dolara.
Međunarodne ekonomske sankcije su pre svega pogodile bankarski i naftni sektor, na koji se pre rata u najvećoj meri oslanjala sirijska ekonomija.
Proizvodnja nafte gotovo da je potpuno zamrla. Ako je do rata Sirija proizvodila oko 400.000 tona barela nafte dnevno, sada je proizvodnja pala za više od 20 puta.
Do početka krvavih sukoba, izvoz „crnog zlata“ je iznosio 3,8 milijardi dolara tj. oko 25 odsto svih prihoda Sirije.
Inflacija je, recimo, sa četiri odsto u junu 2011. dostigla 120 odsto u avgustu 2013, da bi u maju 2014. pala na 50 odsto. Hleb je poskupeo 70 odsto, a pirinač i šećer 50 odsto, dok je cena struje i vode takođe eksplodirala.
Vlasti uvoze samo hranu i oružje, tvrde ekonomski analitičari specijalizovani za ovaj region.
Sirijska funta je devalvirala. Ako je do početka rata domaća valuta vredela 46 funti za dolar, danas je pala skoro pet puta — do 220 funti za dolar.
Godišnji rast BDP-a pre rata u razdoblju od 2004-2009. godine iznosio je prosečno 5,7 odsto, ali je od početka rata 2011. godine, smanjen za 40 odsto.
Rat u Siriji doveo do toga da se 80 odsto stanovništva nađe u siromaštvu, a životni vek je skraćen za 20 godina.
„Konflikt je doveo do katastrofalnog smanjenja životnog veka, sa 75,9 godina 2010. godine na 55,7 godina krajem 2014, odnosno za 27 odsto“, kaže se u izveštaju UN.
Iz bezbednosnih razloga veliki broj stranih preduzeća je odlučio da više ne radi u zemlji pod međunarodnim ekonomskim embargom.
Rat je praktično uništio socijalni sistem. Drastično je opao nivo zdravstvene zaštite, svako drugo dete u zemlji ne ide u školu… Mnogi delovi zemlje su bez vode i struje. U Međunarodnom Crvenom krstu upozoravaju da bi u naredne dve godine u gradovima kao što je na primer Alep moglo da dođe do ozbiljnih epidemija, poput tifusa, kolere i slično.
Prema podacima UN, od 290 kulturnih objekata u celoj Siriji, koji su pogođeni sukobom, čak 24 su potpuno uništena, a više od 100 je ozbiljno oštećeno. Teroristi Islamske države srušili su i drevni grad — Palmiru, koja datira još iz 1-2 veka naše ere, oštećeni su mnogi rimski hramovi, a ozbiljna šteta naneta je i istorijskom centru Alepa, koji je na listi svetske kulturne baštine Uneska kao primer srednjevekovne arapske arhitekture.
„Pomoć ruskih aviona je podigla borbeni duh naših vojnika. Uz Alahovu pomoć, uskoro će u Siriji zavladati red i mir“, izjavio je jedan sirijski oficir, nakon što je ruska avijacija započela akcije u ovoj zemlji.
