„NATO poštuje Osnovni akt koji je 1997. godine potpisao sa Rusijom, kojim se garantuje da vojne baze u zemljama bivšeg Varšavskog pakta neće biti formirane“, rekao je Hodžis, a preneo američki list „Difens njuz“.
Ranije su ruski zvaničnici u više navrata izjavljivali da razmeštanjem vojne tehnike na „istočnom krilu“ NATO direktno ugrožava Osnovni akt koji je potpisala sa Rusijom.
Na samitu NATO, koji je održan 2014. godine u Velsu, saveznici su usvojili takozvani „Plan pripreme borbene spremnosti“, a potrebu za tim objasnili su novonastalom situacijom na jugoistoku Ukrajine.
Plan je podrazumevao formiranje vojne grupacije za brzo reagovanje, organizaciju komandovanja, kao i prisustvo kopnenih, vazdušnih i morskih snaga u zemljama-članicama NATO koje se nalaze na istočnom krilu Alijanse. U sastav snaga za brzo reagovanje ušle su Velika Britanija, koja je ujedno izabrana da komanduje grupom, zatim Estonija, Letonija, Litvanija, Danska, Norveška i Holandija.
Prisutnost američkih trupa u Evropi sve manja
Govoreći o prisutnosti američkog vojnog kontingenta u Evropi, Hodžis je rekao da se on konstantno smanjuje i to zbog kresanja vojnog budžeta SAD. Pored toga, rekao je on, vojska SAD neme dovoljno tehnike u rezervi kako bi opremio evropski kontingent najsavremenijim naoružanjem.
„Pentagonu je smanjen budžet, tako da formiranje vojske i njeno opremanje u Evropi predstavlja problem“, rekao je Hodžis i dodao da se količina vojnog kontingenta u EU od 2012. godine smanjila na 35 odsto.
Trend smanjivanja vojnog kontingenta SAD u Evropi prisutan je još od devedesetih, kada je taj broj bio oko 213.000 vojnika. Nakon 2000. godine taj broj se smanjio na 63.000, dok je 2012. godine u Evropi bilo 40.000 vojnika. Trenutno u Evropi ima oko 26.000 američkih vojnika, međutim ni ta cifra nije konačna jer administracija planira da je dodatno smanji.