Ako su vlade vodećih država članica EU, umesto svrgavanja Asada, na prvo mesto stavile rat protiv terorista Islamske države, oni će povodom sirijskog pitanja biti bliže Kremlju, nego Beloj kući. U krajnjoj liniji, jasno je da onog jedinstva koje je nekad postojalo u redovima Evropljana sada više nema. Sve glasnije se čuje podrška Rusiji.
Komentarišući rezultate zasedanja Saveta NATO–a, održanog 8. oktobra, šef Pentagona Ešton Karter kritikovao je delovanje ruske vojske u Siriji.
„Mi smatramo da su dejstva Rusije u Siriji neprofesionalna, s obzirom da je došlo do narušavanja vazdušnog prostora Turske, koji je ujedno i vazdušni prostor NATO–a, kao i zbog ispaljivanja krstarećih raketa bez upozorenja koje su prošle svega nekoliko milja od američke bespilotne letelice“, rekao je Karter.
Zamenik ministra spoljnih poslova Sirije Fejsal Mikdad je visoko ocenio efikasnost delovanja ruske avijacije, rekavši da su „vazdušni udari ruske avijacije u Siriji za svega nekoliko dana naneli ozbiljnu štetu terorističkim grupama, nego delovanje međunarodne koalicije na čelu sa SAD tokom čitave prethodne godine.
Ambasador Sirije u Moskvi Rijad Hadad je izjavio da je od početka operacije Rusije na teritoriji Sirije uništeno oko 40 odsto infrastrukture Islamske države.
Pored toga, 8. oktobra je jedan američki lovac naneo dva udara u regionu El Houl, a cilj je bila benzinska stanica. Američka avijacija je ovakve udare nanosila i tokom čitave naredne nedelje. U istom periodu je ruska avijacija nanela 112 udara na objekte Islamske države.
Troškovi SAD za sprovođenje vazdušne operacije, koja je počela 8. avgusta 2014. godine, iznose 3,87 milijardi dolara. Borba protiv Islamske države svakodnevno košta američke poreznike skoro 10 miliona dolara. Pentagon ocenjuje da je likvidirano oko 6.000 ratnika Islamske države, mada priznaje da su tokom istog tog perioda borbeni redovi Islamske države popunjeni sa 20.000 novih džihadista.
Sredinom 2015. godine više od 30 terorističkih organizacija i grupa po čitavom svetu je objavilo poslušnost Islamskoj državi. To su rezultati koalicione borbe protiv terorista.
Bez obzira na ove cifre, Ešton Karter nastavlja da priča o „pogrešnoj strategiji“ Rusije u Siriji.
Interesantno je da je tokom poslednjih dana povećana vojna aktivnost SAD u Iraku. Jednostavno, Vašington je shvatio da je Bagdad na korak od upućivanja zvanične molbe Moskvi za vojnu pomoć.
Ministar odbrane SAD možda blefira pred svojim kolegama iz NATO–a, ali je očigledno da se sada na Bliskom istoku rađa nova antiteroristička alijansa koju čine Rusija, Iran, Irak i Sirija. Sve ide ka tome da SAD rizikuju da na očigled svih budu okarakterisane kao nepotrebni činilac u borbi protiv Islamske države.
