Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa liderima Zajednice nezavisnih država (ZND) u Astani pozvao svoje kolege da aktivnije prelaze na nacionalne valute, da ožive poslovne odnose u okviru ZND i da maksimalno koriste ekonomski razvoj među državama na postsovjetskom prostranstvu.
Predlog Evropskoj komisiji za saradnju
Portparol Evroazijske ekonomske komisije Stanislav Zujev rekao je da je Evropskoj komisiji upućen predlog da se pokrene dijalog o trgovini i ekonomskoj saradnji.
Prema njegovim rečima, Evroazijska komisija se nada da u budućnosti ova inicijativa može dovesti do početka diskusije o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostranstva između Evroazijskog ekonomskog saveza (Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgizija) i EU.
Prema njegovom mišljenju, razgovori bi mogli da se vode po više pitanja, kao što je, na primer, uklanjanje barijera ili smanjivanje prepreka u trgovini, usklađivanje carinskih propisa i slično.
Odgovor Evropske komisije još nije stigao, ali eksperti veruju da bi takva saradnja imala dobru perspektivu za sve strane — i za Evropu i za evroazijske zemlje.
Ovaj predlog je upućen u trenutku kada su i dalje na snazi ekonomske sankcije, koje je Zapad uveo Rusiji u martu prošle godine, zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Ruskoj Federaciji.
Ogromni gubici Evrope
Sankcije su naštetile svima, a najviše Evropi, koja je na kraju platila danak za svoju politiku sankcija. Prema nekim procenama, zemlje EU izgubile su oko 100 milijardi dolara u trgovini sa Rusijom.
Evropski poljoprivrednici su takođe teško pogođeni sankcijama jer su zbog politike svojih vlada ostali bez ogromnog tržišta kakvo je Rusija i izgubili su oko pet i po milijardi evra.
Rusija je nekada bila najveći kupac sira i maslaca u EU.
Uvođenjem sankcija Rusiji, Evropa je sebi nanela ogromnu štetu i u turizmu, jer je ostala bez velikog broja ruskih turista…
S druge strane, analitičari smatraju da su zapadne sankcije postale podsticaj za razvoj ruske privrede, da stimulativno deluju na ekonomske odnose Rusije i zemalja BRIKS-a i Evroazijske unije i da su čak ojačale Rusiju i ruskog predsednika.
Putin je ranije situaciju u ruskoj ekonomiji opisao kao „tešku“, ali je istovremeno naglasio da ona nije kritična. On je ocenio da Rusija ima sve što je potrebno za njeno jačanje.
Eksperti se slažu sa Putinovom konstatacijom i predviđaju da bi sankcije od Rusije mogle da naprave ekonomsko čudo.
Prema njihovom mišljenju, Rusija ima sve što joj treba da bi napredovala uprkos sankcijama ili zahvaljujući njima — obiluje resursima, prirodnim bogatstvima, tehnološkim znanjem i obučenom radnom snagom.
Ambiciozni planovi
Putin je nedavno najavio i ambiciozne planove za jačanje domaće proizvodnje u poljoprivredi i već uveliko se radi na njihovoj realizaciji.
Vlada Rusije je, recimo, izdvojila četiri milijarde dolara za podršku razvoja domaće poljoprivrede. Ove godine Rusija je zabeležila porast u proizvodnji mlečnih proizvoda (26 odsto), mesa (pet odsto) i proizvoda od ribe (šest odsto).
Analitičari se slažu u oceni da, suprotno očekivanjima Zapada, antiruske sankcije nisu ostvarile svoj cilj — nisu oslabile niti slomile Vladimira Putina, a takođe nisu uticale ni na regulisanje situacije u Ukrajini.
Iako su u jednoj meri „poljuljale“ rusku ekonomiju — zabeležen je pad rublje i pad BDP-a, povećana je inflacija — ogromna većina Rusa i dalje podržava politiku svog predsednika.
Među Rusima uglavnom preovladava stav da stvari uvek mogu biti i gore i da je Rusija u prošlosti preživela i mnogo veće krize od ove sadašnje. Ali, istovremeno veruju i u oporavak i jačanje domaće ekonomije.
