Bernar Anri Levi nije zadovoljan što mnogi u Evropi ukazuju na štetnu konfrontaciju sa Rusijom, zarad američkih interesa. Rusija je za Levija pretnja. Evropljani, kaže, moraju da shvate koje su Putinove namere pre nego što bude kasno. Upire prstom na Putinove „partijske sekretare širom Evrope“, među koje ubraja i italijanskog premijera Matea Rencija.
BHL, jedna od zvezda evropske političke pop-kulture, koji će ostati upamćen kao francuski intelektualac sa otkopčanom belom košuljom, odavno je pronašao svoju misiju u ulozi glasnogovornika dominantne ideologije neoliberalizma, sa Vašingtonom kao centralom i NATO-om kao vojnim krilom.
Svuda gde su „ugroženi interesi“ SAD i NATO-a, tu je i Bernar.
Filozof koji jednom rukom piše knjige dok se drugom fenira, kako je duhovito primetio jedan francuski novinar komentarišući površnost i intelektualnu prozaičnost njegovih filozofskih ostvarenja, jedan je od glavnih zastupnika ratova koji se u zapadnoj terminologiji nazivaju humanitarnim intervencijama, što je eufemizam za osvajačke pohode koje su vodile različite koalicije sklopljene u Vašingtonu, od pada Berlinskog zida do danas.
U Bosni je bio glavni saveznik Alije Izetbegovića u cepanju države, predstavljajući ga u francuskoj javnosti kao spasioca, velikog Evropljanina, borca za multikulturalno i multietničko društvo, neku vrstu prosvetitelja u borbi protiv srpskog opskurantizma. Za rat u Iraku 2003. godine je pisao da je „moralno opravdan“ i, zajedno sa nekolicinom francuskih intelektualaca iz kruga tzv. „novih filozofa“, poznatijih kao medijski filozofi, među kojima su bivši maoisti iz 68. koji su se priklonili Bušovoj ideji krstaškog rata, grmeo protiv „sovjetske“ Francuske i njenog „antiamerikanizma“. U vreme krize u Južnoj Osetiji 2008. godine, iz Gruzije je izveštavao da su Rusi spalili Gori i hvalio se savetima koje je dao tadašnjem gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju kako da pozove NATO u pomoć. Demantovali su ga francuski novinari sa kojima je obilazio zonu sukoba koji su potvrdili da nikada nije ušao u ovaj grad i da je, kao i oni, video polja koja je vojska zapalila da bi se zaštitila od snajperskih napada.
Posledice njegovog otvorenog zalaganja za rat su najporaznije u Libiji. Njegova uloga u bombardovanju ove zemlje, koje je predvodila Francuska, uz Britaniju i SAD, ogromna je.
Prijatelj žene bivšeg francuskog predsednika Karle Bruni, još jedne vedete francuskog džet seta, BHL nije izbijao iz Jelisejske palate dok nije nagovorio Nikolu Sarkozija da „krene u akciju“ protiv Gadafija, iako je „zli diktator“, po svemu sudeći, učestvovao u finansiranju Sarkozijeve predsedničke kampanje 2007. godine, na šta ukazuju istrage vođene u Francuskoj.
Kao što su mu avanture po Bosni poslužile za dokumentarni film „Bosna!“, u kome se predstavio u ulozi Tintina u zemlji balkanskih divljaka, tako mu je i Libija poslužila za filmsku samopromociju koja se završila projekcijom na Kanskom festivalu, na kojoj je pozirao fotografima sa tamnim naočarima za sunce, okružen dvojicom libijskih „demokrata“, poput trofeja. Dok se u filmu o Bosni krije od snajpera dok ga intervjuiše televizijska ekipa, u filmskom ostvarenju o Libiji, koje je najavljeno kao „jedna ljudska avantura“, BHL, na pramcu broda, otkopčane košulje i kose razbarušene na vetru, preko laptopa i satelitskog telefona organizuje obaranje Gadafija. Levi inače voli da napravi ekskurziju u ratne zone u svom privatnom džetu.
Dve godine kasnije „ljudska avantura“ BHL se nastavila na Trgu Majdan u Kijevu, gde je sa govornice uporedio Putina sa Hitlerom. Iste termine je posle nekoliko dana upotrebila Hilari Klinton, pribegavajući, kao i francuski filozof, strategiji demonizacije protivnika koju je njen muž razradio tokom napada na Jugoslaviju 1999. godine.
U redovnoj kolumni u nedeljniku „Poen“ BHL je nedavno opisao posetu Petru Porošenku „u pomalo kič kancelariji“ predsedničke palate u Kijevu „u kojoj se svaki put srećemo“. Levi piše da je tešio ukrajinskog predsednika da je pogrešno shvatio da Fransoa Oland namerava da ublaži sankcije Rusiji.
Sada je na redu Sirija. Svi glasovi koji nisu u harmoniji sa Vašingtonom su na udaru filozofa koji je, zahvaljujući velikom uticaju koji ima u medijima, krenuo u novu medijsku ofanzivu.
U tekstu objavljenom na uticajnom sajtu „Projekat sindikat“ ne ustručava se da napiše da je zbog „Putinovih metoda desetine hiljada ljudi prisiljeno na beg od bezobzirnih vazdušnih napada“, kada su milionski zbegovi počeli mnogo pre nego što je Rusija odlučila da reaguje, dok koalicija koju predvode SAD neprekidno bombarduje Siriju više od godinu dana.
Za sirijski režim, na čije rušenje poziva od početka krize, kaže da je „podstakao zastrašujući uspon Islamske države tako što je Asadu obezbedio keca iz rukava u nastojanju da zadobije međunarodnu podršku, a Rusiji pokriće“. Ozloglašena organizacija koja drži pod kontrolom polovinu Sirije i trećinu Iraka ne samo što je glavni neprijatelj vlasti u Damasku, već je njenom širenju doprinela upravo vojna okupacija Iraka od strane američkih snaga za koju se BHL zalagao. Islamska država je proizvod ove okupacije.
