„Istorija nam u velikoj meri pomaže da razumemo šta se danas dešava u Siriji“, piše Kasali.
„Britanija i Francuska su izgradile Bliski istok koji smo sada uništili. Sve je počelo u Iraku, nastavilo se u Libiji i Siriji, sa sumnjivom i kratkovidom politikom našeg predsednika, Fransoa Olanda“, ocenjuje francuski esejista.
On podseća da smo u poslednje dve decenije „posmatrali uništavanje ravnoteže snaga širom Bliskog istoka“.
„Zemlje regiona su stvorene prekrajanjem u kome smo učestvovali mi i Britanci nakon pada Osmanske imperije 1918. godine“, piše Kasali.
„Danas je sve pod znakom pitanja: granice, interesne zone, državno vođstvo. Važno je podsetiti se da je smisao tajnih Sajks-Pikot sporazuma iz 1916. godine u Parizu i Londonu bio podela čitavog Bliskog istoka na interesne zone. Potom su na konferenciji u San Remu 1920. godine Francuska i Britanija dobile mandat nad arapskim državama, koje su stvorene sa veštačkim granicama. Ove podele često ne uvažavaju geografske, ljudske i kulturne veze. Islamska država pokušava da uništi granice koje su ustanovili Francuzi i Britanci pozivajući se na ove sporazume.“
Kasali smatra da ne iznenađuje što danas, gotovo vek nakon stvaranja savremenog Bliskog istoka, „Islamska država sebe predstavlja kao snagu koja će da ’ispravi‘ istorijsku nepravdu koje su nanele kolonijalne sile“. On ukazuje na simbolične proslave ukidanja granica između Iraka i Sirije i nastojanje da dovedu u pitanje legitimnost vlada u državama čije granice su iscrtali Francuzi i Britanci (Irak, Sirija, Liban, Jordan).
„Prisustvujemo nastajanju sunitske države. Namera sunitskih fundamentalista je da idu dalje sa svojim mesijanskim pokretom, dok šiitski Iran ne pokazuje želju za osvajanjem“, piše francuski novinar. On primećuje da je „politički autizam zapadnih zemalja poslednjih godina vodio do slabljenja, pa čak i rušenja, režima koji su služili kao barijera za širenje fundamentalista, napadima na režime u Iraku i Siriji i skidanjem Sadama Huseina sa vlasti 2003. godine. Odbijanje da vojno interveniše u Iraku je jedno od retkih dostignuća u eri predsednika Žaka Širaka“, napisao je.
„Naše istorijsko razumevanje arapsko-muslimanskog sveta je 2011. godine izgubljeno negde u libijskom pesku u vreme Nikole Sarkozija“, smatra novinar, koji podseća na ulogu francuskih intelektualaca poput Bernara Anri Levija koji su podstakli rat i svrgavanje Gadafija.
„Haos koji je nastao nakon intervencija omogućio je fundamentalistima širom Severne Afrike da se dokopaju značajnog vojnog arsenala, što im je dalo vetar u leđa o kakvom nisu mogli ni da sanjaju! Četiri godine nakon vojne intervencije u Libiji i skidanja Gadafija suočeni smo sa haosom, građanskim ratom, rastom islamizma i dramom sa migrantima. Francuska i Britanija su uništile Libiju, a rezultat je potpuni haos“, zaključuje novinar.
Širenje Islamske države je, upozorava, ne samo opasnost za Severnu Afriku već i za čitavu Evropu.
„Njihov cilj je da osvoje Evropu. Tada će se Zapad sa nostalgijom sećati arapskih diktatora, od Huseina, do Gadafija i Asada“, primećuje Kasali.
