Kako naglašava „Blumberg“, Turska i Rusija istorijski balansiraju između neprijateljstva i pragmatične saradnje. Odbijanje saradnje sa Moskvom može naneti značajan udar turskoj ekonomiji.
Pre nešto manje od mesec dana, 23. septembra, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan prisustvovao je otvaranju nove saborne džamije u Moskvi, gde je predvideo veliki rast trgovine dveju zemalja. Nedelju dana kasnije Rusija je otpočela operaciju protiv Islamske države u Siriji. Zbog incidenta sa ruskim avionom, Erdogan je zapretio da će prekinuti saradnju sa Moskvom, izjavivši: „Ako bude bilo potrebno, Turska će dobijati gas iz mnogih drugih izvora. Rusija treba dobro da razmisli“.
Ipak, Turska uvozi iz Rusije 57 odsto prirodnog gasa i biće teško naći joj zamenu, uzimajući u obzir da njen drugi isporučilac, Iran, takođe podržava predsednika Sirije Bašara el Asada. Uz to, ne sme se zaboraviti da Moskva i Ankara imaju velike zajedničke projekte, kao što je izgradnja prve atomske centrale u Turskoj naredne godine i gasovod „Turski tok“, navodi autor članka.
Ako se u široj perspektivi razmatraju trgovinski odnosi Rusije i Turske, počevši od 16. veka, postaje jasno da je poslednjih godina, što nije u maloj meri zahvaljujući Vladimiru Putinu, obim uvoza iz Rusije značajno porastao, nastavlja „Blumberg“. Osim toga, Turskoj ne ide u prilog ni da se rastane sa mnogobrojnim ruskim turistima.
Ipak, iza Erdoganove ljutnje stoji još jedna činjenica: turska ekonomija će bez Rusije veoma nastradati, konstatuje list.
