Po pravilu u ovim senzacionalističkim izjavama pominjao se kineski nosač aviona „Ljaoning“, koji se navodno uputio ka sirijskim obalama, spreman da upotrebi svoje lovce J-15. Najneverovatniju verziju je 2. oktobra objavio izraelski medij „Debka“ — da je još krajem septembra „Ljaoning“ već bio sasvim blizu sirijske obale (i čak da je ušao u rusku bazu u Tartusu), kao i to da će avijacija sa ovog nosača podržati rusku vazdušnu kampanju.
Da se radi o izmišljotini vidi se „iz aviona“. „Ljaoning“ je, prema izjavama predstavnika Ministarstva odbrane NR Kine, najpre eksperimentalni i školski brod. Svako premeštanje jedinog kineskog nosača aviona je momentalno predmet neobično velike pažnje vojnih resora velikih svetskih država i mnogih medija.
Kako bi zaista mogao da učestvuje u vojnim dejstvima, Ljaoning je morao da pređe preko Indijskog okeana i Sueckog kanala, što bi već samo po sebi bilo novost. Ovakav tip nosača aviona na putu preko okeana uvek prate odgovarajući brodovi. A ništa od svega navedenog nije bilo viđeno u prethodnih par dana.
Nešto su umerenije izjave čitavog niza drugih izvora, na primer libanskog „Masdara“ o tome da je navodno Kina uputila u Siriju vojne savetnike i tehnički personal. Pozivajući se na sirijske izvore tvrdi se da će Kinezi stići „u narednim nedeljama“. Radi se, navodno, o scenariju po kom Kina šalje u Siriju vojno-tehničku pomoć, kao i kineske savetnike i vojno-tehničke stručnjake. Pa ipak, ni ovde nema nikakvih potvrda.
Kina, po svemu sudeći, nije pružala neku značajniju vojnu-tehničku pomoć vladi Bašara el Asada tokom čitavog trajanja rata. Ipak, pomagala je tako što je davala priličnu ekonomsku pomoć u vidu vrlo povoljnih kredita. I da, kinesko oružje se moglo naći u rukama militanata ID, ali samo zato što su ga oni dobijali od savezničkih arapskih armija.
Od glasina do realne mogućnosti…
Mogućnost da se Kina na neki način vojno umeša u sirijski sukob ne bi trebalo da bude odbačena jednoznačno. Očigledno, sirijska kriza jeste bila tema koju su razmatrale ruska i kineska strana tokom poslednjih nedelja.
Neke pojedinosti u vezi sa rusko-kineskim vežbama na Tihom okeanu koje su održane u avgustu, govore u prilog tome da je moguće zajedničko delovanje u nekoj trećoj državi. Naime, tokom vežbi bilo je odrađeno zajedničko iskrcavanje na obale treće države i zajedničko izvršavanje udara na kopnene ciljeve uz korišćenje aviona ratne avijacije, a ne aviona mornaričke flote.
Ali istovremeno bilo koji oblik kineskog učešća u konfliktu značio bi kraj jedne epohe kineske spoljne politike koja traje više od tridesetak godina, a tokom koje se Kina trudila da izbegava učešće u sličnim operacijama.
Potpuno je jasno da se tehnički Kina sprema za trenutak kada se i može desiti preokret: gradi okeansku flotu, razvija stratešku transportnu avijaciju i ojačava mogućnosti svoje vojne avijacije za delovanje van sopstvene teritorije.
Postoje neki faktori koji upućuju na to da će nastupiti trenutak za tako nešto tokom sirijskog konflikta. Kina nije zainteresovana za svrgavanje Asada, s obzirom na to da bi takvo rešenje pretvorilo Siriju u teritoriju koju bi u potpunosti kontrolisale radikalne islamske grupe. Ne zaboravimo da se na strani militanata bore i pojedini stanovnici kineske pokrajine Sinkjang, koju većinski naseljavaju Ujguri, turkijski narod koji ispoveda islam.
