Američka vlada trijumfuje nakon što je u ponedeljak potpisala Transpacifički trgovinski sporazum (TTP) sa jedanaest zemalja Pacifika (Kanadom, Meksikom, Čileom, Peruom, Japanom, Malezijom, Vijetnamom, Singapurom, Brunejima, Australijom i Novim Zelandom). Sporazum, o kome se pregovaralo u najvećoj tajnosti, potrebno je sada da odobri parlament svake od tih zemalja.
Nobelovac Džozef Stiglic u tekstu koji objavljuje sajt „Projekat sindikat“ upozorava da TTP nije o „slobodnoj“ trgovini, već da je njegov smisao da zaštiti interese najmoćnijih poslovnih lobija.
„Nikoga ne treba da iznenadi da američki međunarodni sporazumi proizvode kontrolisanu, a ne slobodnu trgovinu. To se dešava kada je proces odlučivanja zatvoren za one koji ne dolaze iz sveta biznisa“, piše Stiglic.
Ovi sporazumi označavaju dalji prodor liberalnog kapitalizma koji diktira pravila svetske trgovine, što podrazumeva ukidanje carine, gubitak nacionalnog suvereniteta, odustajanje od zaštite domaćih preduzeća i proizvođača i davanje ovlašćenja stranim investitorima i kompanijama koja prevazilaze ovlašćenja država. Sporazumi podrazumevaju i zabranu uvođenja kontrole kapitala i poreza na finansijske transakcije.
Aleksandar Matković, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i član kolektiva „Gerusija“, objašnjava da ovaj sporazum predstavlja neverovatan udar na državu i prava radnika.
„Posle ovoga je državni suverenitet mrtav. Pravnu zaštitu radnika i zaposlenih neće imati ko da nudi niti će smeti to da čini ako je u suprotnosti sa onim što je određeno ovim ugovorima“, kaže za Sputnjik.
Šta to zapravo podrazumeva? Stiglic daje primer industrije lekova i ovlašćenja koja će dobiti farmaceutske kompanije, što je bila jedna od glavnih tački pregovora.
„Sporazum će regulisati farmaceutsku industriju, ako SAD dobiju sve što hoće“, upozorava nobelovac. Američke laboratorije će zahvaljujući ovom sporazumu da zadrže tokom dvanaest godina ekskluzivno pravo na lekove koje proizvode, dok je u drugim zemljama-potpisnicama taj period pet godina. To znači da će farmaceutske kompanije preuzeti monopol i onemogućiti drugim proizvođačima da na tržište izađu sa jeftinijim generičkim lekovima i time uskratiti lečenje milionima ljudi na planeti.
„Ovaj sporazum može da bude ubistven, posebno kada je reč o generičkim lekovima koji štite industriju lekova u SAD od farmaceutskih kompanija koje podižu cene lekova od životne važnosti. Sporazum štiti ove farmaceutske kompanije i omogućava im da nastave da dižu cene lekova i sprečavaju konkurenciju generičkih lekova na tržištu. To je deo Obamine azijske strategije za obuzdavanje Kine“, kaže za Sputnjik Džek Razmus, profesor političke ekonomije na kalifornijskom Santa Klara univerzitetu.
Francuski esejista Žan-Mišel Katrpoen u knjizi „Šok imperija — SAD, Kina, Nemačka: ko će vladati svetskom ekonomijom?“ takođe upozorava da je smisao američkih sporazuma o slobodnoj trgovini da se na svetkom tržištu izoluju Kina i Rusija.
Situacija neće biti ništa bolja ni u duvanskoj industriji, poljoprivredi… Američke duvanske kompanije su decenijama pronalazile mehanizme kako da preko stranih investitora ograniče upozorenja o opasnosti pušenja po zdravlje koja su propisivale države u interesu građana. Prema novom sporazumu, profit dobija veći značaj od zdravlja građana. Ukoliko države pokušaju da stanu na put štetnim proizvodima, kompanije mogu da ih tuže zbog gubitka zarade.
Stiglic navodi primer američkog duvanskog giganta „Filip Moris“ koji, prema sličnim ugovorima, tuži Australiju i Urugvaj zbog zakona po kome na paklicama cigareta mora da stoji upozorenje od posledica pušenja.
„Vlade će morati da plaćaju proizvođačima da ne ubijaju njihove građane“, konstatuje nobelovac.
SAD žele da nametnu iste mehanizme u sličnom sporazumu sa Evropskom unijom o transatlantskoj trgovini (TTIP), koji bi trebalo da bude potpisan do kraja godine. Ukoliko se to dogodi, to će značiti uspostavljanje najveće trgovinske zone u istoriji. Posledice ovih sporazuma osetiće se i u Srbiji, kaže Matković.
„Ovaj sporazum će primorati i treće zemlje poput Srbije koje nisu potpisnice da se ubace u ovakav okvir zbog toga što će biti pritisnute da i same učestvuju u toj trci, da spuštaju cenu radništva i uvode zaštitu stranih investitora“, kaže Matković, koji ukazuje da se to već događa u regionu nakon izmena zakona o radu.
Posledica je, upozorava, veća akumulacija kapitala i manje demokratije, što je recept za nove svetske krize.
