U ovakvim uslovima, ruski avioni bi mogli da odigraju veoma važnu ulogu. Zajedničko delovanje ruske avijacije i vojne tehnike koju je Sirija prema prethodnim ugovorima dobila od Rusije, uz delovanje sirijske kopnene vojske u budućnosti, mogli bi uspešno da očiste enklave od terorista i da ih zadrže na turskoj, odnosno jordanskoj granici.
Zatim bi ruska avijacija i sirijska vojska krenule ka istoku zemlje, gde bi, u pustinji, teroristi Islamske države postali idealne mete za ruske Vojno-vazduhoplovne snage (VVS).
U čemu je uspeh ruske avijacije? Osim običnih, ruski avioni koriste takozvane „korektivne avijacione bombe“ KAB-500 sa laserskim i satelitskim navođenjem. Ove bombe pogađaju sa velikom preciznošću, bez obzira na vremenske uslove ili doba dana, a navodi ih ruski sistem GLONASS.
Kao što je slikovito rekao jedan od tehničara na aerodromu u blizini Latakije: „Bomba može da pogodi dršku lopate ako ona stoji vertikalno“.
GLONASS omogućava ruskoj avijaciji da bude potpuno nezavisna od Amerike, odnosno da bombarduje pozicije terorista nezavisno od sistema dži-pi-es (GPS).
To je važno jer, kako je nedavno izjavio jedan od rukovodilaca Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije general-major Anatolij Nestenčuk, sistem dži-pi-es može biti „hakovan“, odnosno može namerno davati pogrešne smernice. Prema rečima Nestenčuka, preciznost sistema GLONASS je 3-5 metara, a ni dži-pi-es nema bolje performanse.
Vojni analitičar Aleksandar Bogatirjev ukazuje da ruske VVS koriste i druge vidove visokopreciznog oružja, a kada zapadni mediji pišu o nedovoljno savremenim tehnologijama ruske avijacije, „ili to namerno rade ili nemaju tačne informacije“, što je po rečima eksperta logično, „s obzirom na to da podaci koji se tiču visokopreciznog oružja i jesu državna tajna“:
„Bez sumnje, mi imamo dovoljno oružja koje ne zaostaje za zapadnim tehnologijama. Ima elemenata po kojima je rusko čak i bolje. Osim toga, primetio bih da našu operaciju u Siriji čak i ne bi trebalo nazvati operacijom u pravom smislu te reči. Zvanično, negde oko 50 aviona i helikoptera deluje na terenu. Moramo se ovde složiti da je to za naše Oružane snage zaista sitnica, ukoliko bismo to poredili sa ciframa ili obimom vojske kojima mi raspolažemo u slučaju rata sa ozbiljnijim protivnicima“, objašnjava Bogatirjev.
On napominje da se bombardovanje sprovodi sa visine od 5.000 metara, što znači da su avioni zapravo nedostižni za mobilne protivvazdušne raketne sisteme poput „igle“ „strele“ ili „stringera“.
„Ovi sistemi deluju, po pravilu na visinama do 3,5 hiljada metara. Zato su za njih naši avioni u principu nedostižni. Samo kada bi ID nabavila složenije i ozbiljnije sisteme, onda bi mogla postojati opasnost. Ali, na primer, za avione Su-34 maksimalna visina je do 17 hiljada. Uz to, ruski piloti su veoma dobro obučeni: avioni poleću ka moru, visinu postižu nad vodom, kako ih niko ne bi mogao oboriti u tom trenutku, i tek kada postignu željenu visinu, kreću ka teritoriji na kojoj se nalaze teroristi. Sve ono kako su učili tokom školovanja na akademiji“, precizira Bogatirjev.
Islamska država (zasad) nema svoju avijaciju. Ipak, ako bismo čisto teoretski razmotrili slučaj da je imaju, opet bi ruska eskadrila bila nadmoćnija jer bi ruskim bombarderima u pomoć prišli i Su-25.
