Rusija u najvećoj meri insistira na jasnijim pravilima na međunarodnoj areni, smatraju panelisti, kao i za zajedničku ulogu o ključnim pitanjima u međunarodnim procesima.
Intervencija Rusije u Siriji ukazuje na to da postoji zajedničko delovanje Rusije i partnera u međunarodnoj areni, što je pravi put da se izgrade bolji odnosi Rusije i Zapada, smatra zamenik direktora programa u Ruskom savetu za spoljne poslove Timur Mahmutov. On je rekao da se otopljenje odnosa Rusije i Zapada osetilo odmah nakon govora predsednika Putina na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Na pitanje da li intervencija u Siriji može da ugrozi bezbednost Rusije, Mahmutov za Sputnjik kaže da upravo saradnja bezbednosnih službi Rusije i SAD, kao i drugih zemalja, ali i razmena informacija, može značajno da doprinese podizanju nivoa bezbednosti.
„Nedostatak takve saradnje između Rusije i SAD, ali i drugih država, doveo je do događaja 11. septembra. Mislim da su svi iz toga izvukli dobre lekcije — i Amerikanci i Rusi. Smatram da je ruska vlast sve to uzimala u obzir kada je donela odluku da učestvuje u operacijama u Siriji“, istakao je Mahmutov.
Kada je reč o ekonomskim odnosima Rusije i Zapada, panelisti su istakli da treba praviti razliku između političkih ciljeva i onoga što pričaju biznismeni. Rusija je, prema njihovim rečima, ogromno tržište, a sklapanje Evroazijske unije samo je povećalo šanse da se napravi tržište koji bi se prostiralo od Lisabona do Vladivostoka, rekao je Markus Felsner, direktor Istočnoevropske biznis asocijacije.
„Ja nisam pristalica da evropski i američki biznis ima bilo kakvu političku ulogu. Kao biznismen, moja uloga jeste da investiram u Rusiju ili Kazahstan ili bilo koju drugu zemlju, pokušavajući da napravim najveći mogući profit, poštujući zakone svoje zemlje i zemlje u kojoj radim. To je moja jedina misija, a radeći to pokušavam i da unapredim ekonomsku situaciju u zemlji. Kada je reč o Evroazijskoj uniji — na nju treba gledati kao na prevozno sredstvo koje će nas dovesti do toga da razgovaramo o biznisu, a ne samo o geopolitičkim problemima“, objašnjava Felsner.
Sličan stav deli i Šeril Kros sa Vudro Vilson centra, koji se nalazi u okviru vašingtonskog instituta Kenan. Ona smatra da je strateško partnerstvo sa Rusijom neophodno zbog daljeg napretka celog sveta, jer treba učiti iz iskustava velikih zemalja, kao što su Rusija i Amerika. Ona kaže da se pre samo desetak godina činilo da svet ide u dobrom pravcu.
„Mi moramo da radimo zajedno, iako znam da to nije lako. Govoreći o demokratiji, mi ne smemo da je namećemo zemljama Bliskog istoka, već da radimo to putem dijaloga. Najbolji put jeste da usavršavamo demokratiju u svojoj zemlji i na taj način služimo kao primer ostalima. Kada bi Rusija, Kina i SAD imale sluha da se dogovore oko ključnih pitanja, poput klimatskih problema, ekologije, ali i rešavanja pitanja ekstremizma, svi bismo živeli mnogo bolje“, zaključuje ona.
Na 5. Beogradskom bezbednosnom forumu organizovano je oko 20 panela i okruglih stolova, na kojima su učestvovali mnogobrojni panelisti sa svih strana sveta. Cilj Foruma jeste da se ponudi odgovor na pitanje kako Evropa, ali i čitav svet treba da se suoči sa trenutnim izazovima koji ruše sve ono što je savremeni svet dosad uzimao zdravo za gotovo.