Govoreći o nastupima svetskih lidera na GS UN, bivši ambasador Srbije u UN Feodor Starčević rekao je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ da je ruski predsednik Putin, svojim govorom „zaista vratio loptu na polje razuma“.
„Tu nema nijedne reči koju treba promeniti ili oko koje treba debatovati. Tačno je onako kako jeste. Rusija svojim stavovima predstavlja barijeru nerazumu, a ponekad čak i ludilu u svetu, i zato je interes najvećeg broja zemalja i najvećeg broja ljudi na ovoj planeti da Rusija aktivno igra ulogu u rešavanju sadašnjih svetskih problema“, poručio je Starčević.
„Sastanak Putina i Obame morao je da se završi dogovorom, jer se u suprotnom ne bi ni sastajali. Obama je morao da prihvati ponudu Putina, jer je to bila ponuda koja se ne odbija“, izjavila je Ljubinka Milinčić, glavna urednica radija i portala „Sputnjik“. Ona je istakla da je bilo neophodno da se Rusija aktivno uključi u rešavanje sukoba u Siriji i da je ovo početak jednog dugog procesa rešavanja problema.
„Svi pokušaji Amerike da sa svojim saveznicima u Siriji uspostavi stanje blisko njenom shvatanju nisu uspeli, pa im je susret sa predsednikom Putinom dobro došao za izlaz da se situacija u Siriji ne prepusti Islamskoj državi, već da se organizuju snage sposobne i voljne da nanesu konačne udare toj organizaciji. To mogu samo legitimne snage Sirije predsednika Asada, a odluka Rusije da stane čvrsto na stranu zakonite vlade Sirije izražava to uverenje da se samo snažnom akcijom može dovršiti borba protiv ID“, izjavio je bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
Govoreći o zahtevu prištinskih vlasti za prijem Kosova u Unesko, ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković je poručio da „čak i kada bi vlasti u Prištini imale najbolje namere da čuvaju srpsko kulturno nasleđe, treba znati da se ono nalazi u neprijateljskom okruženju, tako da se i danas mora čuvati i to policijom i vojnim jedinicama Kfora“.
„U toj situaciji smatram da ne bi trebalo razgovarati o tome da Kosovo postane članica Uneska, čak i kada bi Kosovo bilo država, a ponavljam ono sa stanovišta Rezolucije 1244 nije država. Razgovor o tome bi bio preuranjen, jer jednostavno nema nikakvih garancija da bi naše kulturno nasleđe, koje ima univerzalni značaj, zaista bilo čuvano i poštovano“, naveo je srpski ambasador.
„Činjenica da se Kosovo kandiduje za članstvo u Unesku pokazuje da politika savezništva sa Zapadom, koju vodi današnja Srbija, nije uspela ni za milimetar da promeni nepomirljiv stav Zapada u kosovskom pitanju. Da je do te promene došlo, zapadne sile lako su mogle da odgovore prištinsku vlast od isticanja svoje kandidature“, istakao je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ profesor Univerziteta u Beogradu Leon Kojen.
Istoričar Miloš Ković i docent Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Jovanović složili su se da pokušaj prištinskih vlasti da Kosovo postane član Uneska predstavlja pokušaj prekrajanja istorije i nameru da se preuzimanjem srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu izbrišu dokazi o postojanju srpskog naroda na toj teritoriji.
