Direktor Bezbednosne informativne agencije (BIA) Aleksandar Đorđević, međutim tvrdi da BIA nikoga ne može da prisluškuje bez naloga suda.
„Sistem prisluškivanja je u tehničkom smislu tako uređen da je neophodna odluka nadležnog suda. To je u zakonskom okviru Zakona o BIA i Zakonika o krivičnom postupku“, istakao je Đorđević.
Optužbe Pajtića da su njegovi razgovori prisluškivani demantovao je i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, nazvavši to pokušajem destabilizacije države. On je dodao da je zajedno sa direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem spreman da odgovara ako se pruži bilo kakav dokaz da su MUP ili BIA učestvovali u presretanju komunikacije Pajtića i Udovički.
Da je prisluškivanje u skladu sa zakonom moguće samo uz odluku suda, za Sputnjik je potvrdio i bivši ministar policije Božo Prelević, upozorivši međutim da praksa pokazuje da se niko toga ne pridržava. On smatra da bi neko što pre trebalo da se time pozabavi, bila to policija ili tajna služba.
Trenutno se po nalogu suda zvanično prisluškuje oko 600 lica na teritoriji Srbije, međutim poslednja afera sa Bojanom Pajtićem ukazuje na to da prisluškivanjem može da se bavi svako.
Prema rečima Prelevića, oprema za prisluškivanje i praćenje je dostupna u maloprodaji i veoma je jeftina, iako je i prodaja i korišćenje zakonom zabranjeno. „Od ideje da se država ovim putem zaštiti od terorizma ili organizovanog kriminala, to se pretvorilo da upravo te organizovane grupe kontrolišu državu ili pokušavaju da prikupe informacije od države u svoju korist“, kaže on.
Nedavno je i zaštitnik građana Saša Janković upozorio da danas u Srbiji svako može svakoga da prisluškuje, iako to nije oduvek bio slučaj. Odgovornost tajnih službi i organa vlasti, objašnjava Janković, nije samo da oni ne prisluškuju nezakonito, već i da onemoguće svakog drugog da to radi, imajući u vidu da se radi o krivičnom delu.
Ombudsman ističe da ni u najorganizovanijim sistemima ne postoji apsolutna garancija za prisluškivanje bez odluke suda, iako je do nedavno u Srbiji to bilo na prilično solidnom nivou, imajući u vidu da su i poverenik za informacije i zaštitnik građana, kao i neki drugi državni organi relativno uspešno kontrolisali rad javnih službi.
Prelević, međutim, kaže da je masovno prisluškivanje počelo još u doba Miloševića, ali da se prvi skandal nezakonitog prisluškivanja desio za vreme Bebe Popovića dok je bio na čelu Biroa za komunikacije. Sada se ovom metodom, objašnjava on, koriste mnogi političari i biznismeni, a prisluškuju se i ambasade, ali i državne ustanove.
Pitanje prisluškivanja je ponovo pokrenuto nedavnom izjavom predsednika Vlade Vojvodine i lidera DS Bojana Pajtića da neko prisluškuje njegove telefonske razgovore, a konkretno razgovor sa Lidijom Udovički, sestrom ministarke Kori Udovički. U tom telefonskom razgovoru od pre godinu dana Lidija Udovički se požalila Pajtiću da direktor JP „Elektromreže Srbije“ Nikola Petrović, inače kum premijera Aleksandra Vučića, traži dva miliona evra kako bi se vetropark firme „Kontinental vind partners“ priključio na mrežu EMS.
Pajtić je inače u tom telefonskom razgovoru rekao Udovički da ga je ambasador Amerike Majkl Kirbi obavestio kako Nikola Petrović svakog meseca za Vučića iz zemlje iznosi dva miliona evra.
Predsednik Vlade Vojvodine upozorio je da će povodom prisluškivanja njegovih telefonskih razgovora podneti krivičnu prijavu, kao i da će se obratiti svim nadležnim istitucijama.
