Izbori za generalnog sekretara UN su poput izbora za papu. O tome ko će biti novi predsednik svetske vlade odlučuje se iza zatvorenih vrata, po kuloarima i na diplomatskim prijemima.
Ko su sve kandidati nije izvesno do poslednjeg trenutka. Mandat Ban Ki Muna ističe 31. decembra 2016. godine, a već uveliko se nagađa ko će biti njegov naslednik. Ova odluka, prema povelji Ujedinjenih nacija, zavisi isključivo od Saveta bezbednosti UN.
Izbor generalnog sekretara je stvar dogovora Zapada i Istoka kao u vreme blokovskih podela, koje danas dobijaju novo značenje. Novi generalni sekretar mora da bude po volji Londona, Pekinga, Pariza, Moskve i Vašingtona, što već smanjuje broj zemalja u igri. Dosadašnji način izbora iza zatvorenih vrata vodio je ka „kandidatu koji neće da pokaže neugodni stepen liderstva, predanosti, originalnosti ili nezavisnosti“, kako je napisao jedan od prvih diplomata UN, Britanac Brajan Urkhart, u svojim memoarima „Život u miru i ratu“.
Prema nepisanom pravilu kandidat bi ovaj put trebalo da bude iz Istočne Evrope, jedinog regiona koji do sada nije imao svog predstavnika na čelu UN (triojica su bila iz Zapadne Evrope, po dvojica iz Azije i Afrike i jedan iz Južne Amerike). Značajan broj kandidata iz Istočne Evrope se već preporučio za ovu funkciju ili su ih preporučile vlade — poput bivšeg slovenačkog predsednika Danila Turka, generalnog direktora Unesk, Bugarke Irine Bokove, hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, bivšeg predsednika Generalne skupštine UN Srđana Kerima, iza koga je stala makedonska Vlada i Vuka Jeremića, njegovog naslednika na ovom mestu, iza koga (još) nije stala srpska Vlada. Pominju se i kandidati iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Litvanije i Slovačke. Ali, u uslovima izmenjenih geopolitičkih okolnosti u Evropi, pitanje je da li ovaj pojam, Istočna Evropa, ima značaj koji je nekad imao.
„To bi trebalo da bude po fer–pleju, ali vidite u ovom trenutku kakave su podele, to je teško predvideti, čak izgleda i malo verovatno“, kaže za Sputnjik, Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u UN.
Kandidati iz Istočne Evrope će biti viđeni ili kao previše bliski Rusiji ili kao previše bliski Zapadu. Mnoge od ovih zemalja Istočne grupe u UN su sada deo Evropske unije, članice NATO-a, što je već dovoljan razlog da Rusija stavi veto na njihov izbor. Izbor Jeremića se takođe čini malo verovatnim u uslovima produbljenog jaza između zapada i istoka kontinenta.
„To nije naročito verovatno, jer je Srbija u međuvremenu značajno oslabila svoju međunarodnu poziciju. Sama je sa svojim problemima koje sa teškoćom rešava. Ali mislim da je politička obaveza Srbije da predloži Jeremića, jer se kao uspešan predsedavajući Generalne skupštine kvalifikovao za to mesto“, smatra Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Berlinu i Beču.
Jevremović kaže da je Jeremićev „izbor za predsedavajućeg Generalne skupštine izazvao teške traume u Istočnoj grupi“, i da je „teško da će se to ponoviti“. Neimenovani evropski diplomata, koga je u novembru 2014. godine citirao list „Nešenel interest“, rekao je da će Jeremić dospeti na najvažnije mesto u UN „preko mrtvog tela P3“ (što se odnosi na Britaniju, Francusku i SAD).
„To je verovatno razlog zbog koga naša Vlada okleva sa tim, jer nam svetski vetrovi ne daju nadu da će to ići u nama poželjnom pravcu. Jeremić je znao da stvori prijatelje i tamo gde je malo ko očekivao, ali to nije bio ministar spoljnih poslova po ukusu nekih velikih sila“, objašnjava Božinović, koji, takođe, smatra da je u vreme kada je Jeremić bio ministar srpska politika bila više nego danas politika ravnoteže između Istoka i Zapada.
Zvanične kandidature iz drugih krajeva sveta su još retke, zbog rasprostranjenog uverenja da se oni koji suviše rano izađu u javnost izlažu riziku da budu brže eliminisani. Karte još nisu otvorene, ali se među mogućim kandidatima pominju i bivši australijski premijer Kevin Rud i kandidati iz Južne Amerike koji bi mogli da preuzmu stolicu prvog diplomate UN.
„Pominje se predsednica Čilea, ako se ona kandiduje biće teško da joj se iko suprotstavi“, kaže Jevremović.
Predsednica Čilea Mišel Bašele ima i tu prednost što je žena. Svih osam generalnih sekretara UN bili su muškarci. Zato jača inicijativa da se na čelo ove organizacije izabere žena. Ukoliko bude izabrana, srušiće još jedan tabu, a to je da kandidati nisu bivši predsednici i premijeri. Do sada su to uglavnom bili ministri spoljnih poslova i diplomate.
Pored Bašele, pominju se i njena brazilska koleginica Dilma Rusef i kandidatkinje iz Meksika, Kolumbije i Kosta Rike. Ali Bašele, omiljeni kandidat u kuloarima UN, biće na mestu predsednika svoje zemlje u vreme kada budu izbori za generalnog sekretara. Prema još jednoj glasini koja se poslednjih meseci provlačila u evropskoj štampi na ovoj funkciji je viđena i Angela Merkel, ali je iz kabineta nemačke kancelarke to brže–bolje demantovano. Kada su je u jednom televizijskom intervjuu pitali da li bi želela da 2018. godine bude generalni sekretar UN, Merkel je odgovorila:
„To se sigurno neće desiti.“
