Žbogar je u izjavi Tanjugu, uoči panela „Kosovo i Srbija — koliko još do normalizacije“, na petom Beogradskom bezbednosnom forumu, istakao da ne vidi prepreke za formiranje ZSO, uprkos protivljenju opozicije i javnog mnenja na Kosovu.
„Uredba se trenutno priprema na Vladi Kosova i imamo garancije da su spremni da idu dalje i da je usvoje, kako je i bilo dogovoreno u Briselu. I tu ne vidimo poteškoće, niti smo zabrinuti da se to neće dogoditi“, istakao je Žbogar.
Ipak, primetio je on, kosovska vlada ima mnogo poteškoća sa opozicijom i javnim mnenjem oko ZSO i šta ona predstavlja, ali da to ne može da spreči formiranje zajednice.
„Možda može da oteža, ali mislim da ne može da spreči usvajanje uredbe i formiranje ZSO, jer Vlada ipak ima dve trećine u kosovskom parlamentu“, rekao je Žbogar.
Kada je reč o normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, Žbogar smatra da je već mnogo urađeno po tom pitanju potpisivanjem Briselskog sporazuma, izborima za gradonačelnike koje priznaju i Beograd i Priština, integracijom policije, a uskoro u pravosuđa…
„Ali ima još mnogo toga da se uradi, jer, u isto vreme kada dogovorimo ovakve stvari u Briselu, Đuriću se brani da dođe na Kosovo ili Srbija ide u ofanzivu zabrane učlanjenja Kosova u Unedko ili u neke sportske institucije“, rekao je Žbogar.
Prema njegovim rečima, to šalje čudne signale stanovništvu na KiM, sa obe strane.
„Možda bi pored dijaloga koji imamo u Briselu, razgovore trebalo da spustimo na niži nivo, da ima više saradnje među mladima koji ne znaju mnogo jedni o drugima, već čuju samo loše stvari i nemaju nikakvo iskustvo suživota“, smatra Žbogar.
On je kao dobar primer naveo saradnju kosovske i srpske privredne komore.
„Baš smo danas imali sastanak. Doveli su veliki broj srpskih firmi na poljoprivredni sajam u Prištini. Ako bi bilo više tih normalnih odnosa i saradnje između Prištine i Beograda, onda bi ljudi videli da idemo ka normalizaciji“, zaključio je Žbogar.
Peti Beogradski bezbednosni forum, posvećen temi „Može li Evropa redefinisati sebe?“ počeo je danas akademskom debatom, koja se odvija u partnerstvu sa Fondacijom „Fridrih Ebert“, na temu „Da li je EU potrebna spoljna politika?“.
Cilj organizatora Foruma, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji, jeste da se ponudi odgovor na pitanje kako Evropa, ali i čitav svet treba da se suoče sa izazovima koji, čini se, ruše sve ono što je savremeni svet do sada uzimao kao doktrinu.
Na 5. Beogradskom bezbednosnom forumu, koji traje do 2. oktobra, biće održano približno 20 panela i okruglih stolova, a učestvuju brojni regionalni i evropski zvaničnici, te okuplja oko 100 eksperata.
