„Povećanje rizika od potapanja u narednim decenijama velika je pretnja za žitelje Njujorka i Nju Džerzija, posebno ako se ima u vidu da je to gusto naseljen region, u kojem su koncentrisane ekonomija i infrastruktura zemlje. Naše istraživanje pokazuje da su nam neophodna konkretna rešenja za predupređivanje ovih rizika i za zaštitu stanovništva od posledica poplava“, izjavio je Bendžamin Horton iz Rutgerskog univerziteta u Nju Braunsviku.
Horton i njegove kolege su do ovog zaključka došli proučavajući kako se menjao nivo mora u poslednja dva milenijuma u okolini Njujorka i Nju Džerzija i upoređujući ove pokazatelje s variranjem nivoa aktivnosti uragana na Atlantiku u poslednjih hiljadu godina.
Naučnici objašnjavaju da su utvrdili istoriju kolebanja nivoa mora i uticaja uragana na njega u zapadnom delu Atlantskog okeana, zahvaljujući iskopavanjima u južnom delu Nju Džerzija, gde su bili pronađeni fosili jednoćelijskih algi koje su dospevale na obalu s plimama i osekama.
Koristeći ovaj paleoklimatski „letopis“ kao polaznu tačku, naučnici su izradili kompjuterski model klime Njujorka i njegove okoline, koji im je pomogao da procene koliko često veliki uragani pogađaju ovaj deo SAD.
Njihovi proračuni su pokazali da su se u predindustrijskoj epohi moćne nepogode, koje su povremeno potapale priobalne regione slojem vode debelim dva do dva i po metra, veoma retko pojavljivale u blizini obala Njujorka i Nju Džerzija — otprilike jednom u 500 godina. U poslednjih 50 godina situacija se dramatično promenila — sada bi slični potopi, prema rečima Hortona i njegovih kolega, mogli da se dešavaju jednom u 25 godina. Za to postoji nekoliko razloga povezanih s antropogenim promenama i prirodnim kolebanjima klime.
Glavni razlog intenziviranja oluja u budućnosti jeste to što nivo mora poslednjih godina munjevito da raste usled globalnog otopljavanja i drugih antropogenih faktora. Rast nivoa mora gotovo za 1,5 metar povećava minimum do kog se podiže Atlantik u vreme oluje. Zahvaljujući tome, savremene oluje će potapati veću teritoriju nego pre tri ili četiri veka.
Pored toga, broj jakih, kao i broj kratkih i slabih ali dugotrajnih uragana na Atlantiku, primetno će se povećati u narednim godinama iz sličnih razloga, što još više povećava verovatnoću potapanja priobalja Njujorka i Nju Džerzija.
Horton i njegove kolege smatraju da vlasti ovih gradova treba ozbiljno da shvate ovu pretnju i da već danas, kada je u uraganskoj aktivnosti Atlantika neočekivano nastupilo privremeno zatišje, počnu da preduzimaju mere u vezi sa tim.
