Papina uloga kao državnika i kao verskog poglavara su neodvojive. Nije se desilo da je papa posetio neku državu, a da se nije sreo i sa verskim poglavarom. S druge strane, papa ima ogromnu političku težinu i srpsko državno rukovodstvo bi moglo da iskoristi njegov uticaj kako bi dobila određene političke dividende.
Poseta rimskog pape Srbiji već duže vreme privlači pažnju javnosti. Srpska pravoslavna crkva tvrdi da papin put u Beograd vodi preko Jasenovca. Međutim, patrijarh srpski Irinej izjavio je da još nije vreme da papa poseti srpsku crkvu, ali da srpske vlasti mogu da ga pozovu u posetu kao državnika i da se SPC u takvu odluku države neće mešati.
Može li papa da poseti neku državu samo u svojstvu državnog poglavara Vatikana, a ne i kao verski poglavar Rimokatoličke crkve?
Praksa pokazuje da su papine posete Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj dovele, ne samo do susreta sa državnim liderima, već i sa verskim poglavarima tih pravoslavnih zemalja, kaže Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije. Papine funkcije kao verskog poglavara katoličkog sveta i političkog poglavara vatikanske države neodvojive su, kaže Raković.
„Prilikom njegove posete Rumuniji 1999, kada ga je pozvao rumunski patrijarh, papa se susreo i sa rumunskim predsednikom. Kada je reč o papinoj poseti Grčkoj 2001. godine, na poziv grčkog predsednika, sa papom se susreo i arhiepiskop Hristodulos, a 2002. godine prilikom posete Bugarskoj, na poziv bugarske države, sa papom se susreo i bugarski patrijarh Maksim“, kaže Raković.
Bilo da je poziv papi uputio verski poglavar ili državno rukovodstvo, susret sa verskim poglavarom praktično je izvestan, tvrdi Raković. Slično je bilo i u slučaju Ukrajine, koju je papa posetio na poziv predsednika i unijatske crkve.
„Kada bi predsednik Srbije pozvao papu da poseti Beograd, to bi praktično značilo da bi vrlo teško bilo moguće izbeći susret sa našim patrijarhom Irinejem, a kao što znamo, postoje neke komplikacije u odnosima koje za sada taj susret čine teško ostvarivim“, kategoričan je Raković.
On dodaje da susret pape i srpskih vlasti nije moguć bez srpskog patrijarha.
„Državni vrh Srbije neće pozvati papu u posetu ukoliko ne dobije zeleno svetlo od vrha SPC, da bi bio moguć susret njega i patrijarha. Mislim da neće biti presedana i papi neće biti upućen poziv“, zaključuje Raković.
S druge strane, ruski sociolog religije Aleksandar Ščipkov, glavni urednik internet izdanja „Religija i mediji“, kaže da Vatikan s drugim zemljama, pa i onima koje nisu katoličke, može da sarađuje na razne načine upravo zbog toga što je papa istovremeno poglavar Katoličke crkve i monarh vatikanskog grada-države.
„To može doprineti i odnosima sa Srbijom. Ukoliko dođe do te posete, ona ni na šta ne obavezuje patrijarha SPC. Poznato je da odnosi između Vatikana i Srbije, pogotovo SPC, još od Drugog svetskog rata nisu na najboljem nivou. Stoga, verovatno, poglavar SPC trenutno ne vidi perspektivu za razvoj tih odnosa“, kaže Ščipkov.
S druge strane, papa ima ogromnu političku težinu, dodaje Ščipkov, i srpsko državno rukovodstvo bi moglo da iskoristi njegov uticaj kako bi dobila određene političke dividende.
„To je politička igra u kojoj SPC očigledno ne želi da učestvuje. Upravo na taj način tumačim patrijarhovu poruku. Ali treba istaći da ova politička podrška znači i nepriznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije“, zaključuje on.
