Vašington je gotovo do poslednjeg dana izjavljivao da je nezainteresovan za susret, a zapadna štampa se svojski trudila da ovaj susret prikaže kao ustupak, koji tobože ruskom lideru čine SAD.
Analitičari, međutim, ocenjuju da je Putinov plan o Siriji, koji će on izložiti u UN, praktično lišio američku administraciju i poslednje šanse da se i dalje pretvara kako su oni „uspešno izolovali“ Rusiju.
Odnose dvojice lidera neki mediji opisuju kao „zahladnele“, drugi kao „zaoštrene“, a treći kao „napete“.
Kao odgovor na nedavnu izjavu republikanskog kandidata za predsednika SAD, Donalda Trampa, da dvojica lidera „mrze“ jedan drugog, Vašington izjavljuje da predsednici Rusije i SAD neguju „poslovne odnose“, uprkos razlikama po ukrajinskom pitanju.
Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov je izjavio da je Putin „uvek otvoren za dijalog, a posebno sa svojim kolegom — predsednikom Obamom“.
Ranije je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov odnose dvojice predsednika opisao kao „pragmatične“.
Sastanak u Njujorku biće sedmi razgovor dvojice lidera, a prvi koji će se održati u SAD.
Putin i Obama upoznali su se u julu 2009. godine, pola godine nakon što je Obama stao na čelo SAD. Putin je u to vreme bio premijer, a Dmitrij Medvedev predsednik.
Uoči svog prvog zvaničnog putovanja u Rusiju, Obama je rekao da je uspostavio dobre odnose sa Medvedevim, a da „Putin stoji jednom nogom u prošlosti, a drugom u sadašnjosti“.
Na ovaj, pomalo nediplomatski gest vrlo brzo je stigao i odgovor: „Naš narod kaže — ne može se stajati u raskoraku (ili sedeti na dve stolice)“, poručio je Putin Obami i dodao: „Uostalom, srešćemo se, porazgovaraćemo“.
Sledeći put sreli su se tri godine kasnije, u Los Kabosu u Meksiku, na marginama samita „velike dvadesetorke“. Bio je to prvi susret u statusu predsednika. Razgovor je trajao dva sata, ali već tada, tvrde upućeni, Putin nije gajio nikakve iluzije po pitanju odnosa Vašingtona prema njemu lično, a takođe ni prema Amerikancima kao partnerima sa kojima može da se dogovora o ključnim pitanjima.
Stvari su isterane „na čistac“ još 2011, kada je u Moskvu došao Obamin zamenik Bajden da „preporuči“ Putinu da se ne kandiduje za predsednika Rusije, a vrlo brzo posle toga SAD nisu održale reč datu predsedniku Medvedevu — ne počinjati vojnu operaciju u Libiji bez konsultacija sa Moskvom. Epilog je poznat — Gadafi je ubijen, Libija je razrušena…
Treći susret dvojice lidera dogodio se 2013. godine na samitu „velike osmorke“, na jezeru Loh Ern u Severnoj Irskoj. Taj razgovor je bio poslednji zvanični sastanak, organizovan po protokolu, što podrazumeva odvojene razgovore lidera sa poziranjem fotoreporterima.
Nakon toga odnosi dveju zemalja su se pogoršavali: usledio je slučaj „Snouden“, zatim Sirija, Ukrajina, Krim… Jaz se produbljivao.
Svi sledeći susreti dvojice predsednika dešavali su se na marginama samita ili su bili „slučajni“, poput onog u Normandiji. Održavali su se van vidokruga medija i bez najava. Najčešće su to bili kratki, gotovo usputni razgovori, koji su trajali 10-20 minuta.
Poslednji put Putin i Obama su se nakratko videli u novembru prošle godine, na samitu Azijsko-pacifičkog foruma u Pekingu. Jedan visoki američki zvaničnik tada je rekao da su se dvojica lidera, čiji su odnosi pogoršani zbog ukrajinske krize, nakratko srela i da „nisu imala vremena načeti probleme“.
Ubrzo nakon toga, Obama je odbacio pisanja štampe da je Putin „šahovski majstor koji je nadigrao Zapad“ i njega lično.
Sada dvojica svetskih lidera u Njujorku nastavljaju svoju partiju šaha. Ostaje da se vidi kakve će poteze, nakon sastanka sa Putinom, povlačiti „velemajstor“ Obama i u kojoj meri je on, kao dobitnik Nobelove nagrade za mir, spreman da se bori za mir i regulisanje situacije na Bliskom istoku.
Analitičari ocenjuju da jedan razgovor nije dovoljan da ublaži duboko usađene sumnje, povrati poljuljano poverenje i donese konkretne rezultate u bliskoj budućnosti, ali ističu da bi ovaj susret trebao da pokrene trajni dijalog između dvojice lidera i dve supersile.